Patris Lumumba je ubijen pre više od 60 godina. Vraćenje posmrtnih ostataka prvog demokratski izabranog lidera Konga dolazi u trenutku kada Belgija nastoji da se suoči sa svojom mračnom kolonijalnom prošlošću, piše Dojče vele.
„Više od 60 godina bola“, tako je Julijana Lumumba opisala život svoje porodice.
Ova 67-godišnja političarka, ćerka Patrisa Lumumbe, bivšeg premijera Demokratske Republike Kongo, godinama je čekala da Belgija vrati posmrtne ostatke njenog oca – zub i kosti prsta.
„Kao porodica, moramo da nastavimo dalje i to možemo da uradimo samo kada u miru sahranimo ostatke našeg oca“, rekla je ona za DW u telefonskom intervjuu iz Konga.
„Do sada je proces primopredaje bio veoma birokratski i u kombinaciji sa pandemijom, još uvek čekamo njegov zub. Nadamo se da će ove godine Belgija predati ono što je naše“, dodala je ona.
Belgija će 20. juna zvanično uručiti zub Patrisa Lumumbe članovima njegove porodice na zvaničnoj ceremoniji u Briselu.
Iako je zub samo deo tela kongoanskog vođe, on simbolizuje mračni period u istoriji Belgije i Konga; period koji Belgija još uvek pokušava da istraži i prihvati, kaže Julijana Lumumba.
Prvi demokratski izabrani premijer – i puč
Patris Lumumba došao je na vlast 1961. i postao prvi demokratski izabrani premijer Konga.
„Sećam se da sam kao petogodišnja devojčica išla sa njim u kancelariju i gledala ga kako radi. On je bio čovek koji je personifikovao demokratiju tokom kolonijalizma“, rekla je Julijana Lumumba
Ali Lumumbina vladavina je trajala manje od godinu dana zbog pokušaja njegovog rivala i predsednika Konga Džozefa Kasa-Vubua da ga uzurpira — i naknadnog državnog udara koji je instrumentalizovao pukovnik Džozef Mobutu, svrgavajući premijera.
Zatvoren pod Mobutuovom diktaturom, Lumumba je nastavio da se zalaže za demokratske i komunističke vrednosti.
Ubistvo Patrisa Lumumbe
Ali to ga je takođe učinilo pretnjom Belgiji i Sjedinjenim Državama.
„Plašili su se da će tada dobiti podršku Sovjetskog Saveza na vrhuncu hladnoratovske ere“, rekao je za DW belgijski pisac Ludo de Vite, koji je napisao knjigu „Ubistvo Lumumbe“.
„Belgijska vlada je takođe Lumumbine vrednosti videla kao pretnju svojim fundamentalnim interesima u Kongu“, dodao je on.
Taj strah je doveo do ubistva Lumumbe u januaru 1961. Ubili su ga vojnici koji su pripadali otcepljenoj kongoanskoj državi Katanga, pred očima belgijskih zvaničnika.
„Kada je ubijen, belgijski policajac po imenu Žerard Soete i njegov brat preuzeli su odgovornost za uništavanje Lumumbinog tela kako bi sakrili sve dokaze o njegovom ubistvu. Isekli su njegovo telo na komade i rastvorili ostatke u buretu sa sumpornom kiselinom“, objasnio je de Vit .
„Ali Soete je zadržao neke ostatke Lumumbinog tela sa sobom i odlučio da ih vrati kući u Belgiju kao neku vrstu ‘lovačkog trofeja’. Ovo pokazuje šta elite mogu da urade kada vas smatraju pretnjom“, dodao je on.
Saučesnik u ubistvu se javio
Nakon što je De Vite 1999. skoro 40 godina kasnije na holandskom objavio knjigu analizirajući Lumumbino ubistvo, Soete se javio i potvrdio svoju ulogu u Lumumbinom ubistvu.
Zatim je 2001. pokrenuta belgijska parlamentarna istraga i utvrđeno je da je zemlja moralno odgovorna za Lumumbinu smrt.
„Pogubljenje se dogodilo u prisustvu katanganskih ministara i izvršili su ga katangski žandarmi ili policajci, ali u prisustvu belgijskog policijskog komesara i tri belgijska službenika koji su bili pod ovlašćenjem, rukovodstvom i nadzorom katangskih vlasti“, navedeno je u tada parlamntarnoj istrazi.
Takođe se dodaje da belgijska vlada nije protestovala zbog nezakonitog pogubljenja Lumumbe, niti izrazila žaljenje ili neodobravanje u vezi sa tim.
Nakon istrage, tadašnji ministar inostranih poslova Belgije Luj Mišel preneo je svoje „iskreno žaljenje“ zbog uloge svoje zemlje.
Ali Belgija nije htela da se odrekne Lumumbinog zuba, koji se do sada čuva u kancelariji belgijskog tužioca u Briselu.
Tek 2020. na vrhuncu globalnog pokreta Black Lives Matter, belgijski kralj je odgovorio na pismo Julijane Lumumbe i pristao da vrati ostatke njenog oca.
„Dobijanje njegovih posmrtnih ostataka je važno za nas kao porodicu. Ali je to još važnije narod Konga jer je njegova smrt bila atentat na demokratiju u zemlji. On je ubijen zbog svojih vrednosti i još uvek opstaje u svesti ljudi“, rekla je ona za DW
Kongoanska dijaspora u Belgiji deli slična osećanja.
„Patris Lumumba se borio za slobodu svoje zemlje i zajednica Konga se nikada nije oporavila od tog gubitka. Štaviše, s obzirom na krizu u zemlji danas, on je zaista kao simbol mira na koji se ljudi ugledaju u vreme kada većina lideri u afričkim zemljama biraju sami sebe umesto da biraju svoj narod“, rekla je En Veci Mpoma, istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja.
Da li je vraćanje zuba dovoljno?
Na zahtev Konga i drugih afričkih zajednica u Belgiji, gradsko veće Brisela je 2018. objavilo da će javni trg dobiti ime po Patrisu Lumumbi. Ovaj trg usred trgovačke ulice u Briselu postao je prostor gde se ljudi okupljaju da protestuju protiv rasizma, kaže Aliu Balde, aktivista iz Gvineje.
„Za mnoge Afrikance Patris Lumumba je izvor energije za borbu za njihova prava“, rekao je za DW.
Ali za de Vita, javni trgovi i vraćanje relikvija ne znače ništa — i rekao je da je belgijska vlada i dalje ravnodušna prema svojoj mračnoj istoriji.
„Belgija još uvek nije preuzela potpunu odgovornost za njegovo ubistvo. Da, bilo je izvinjenja i žaljenja, ali sve je to pasivno. Što je još važnije, smrt Lumumbe dovela je do decenija diktature i građanskih previranja koji su očigledno odgovorni za stanje u zemlji danas“, rekao je on.
„Tako da mislim da pored izvinjenja, moramo da dobijemo i više političke, finansijske i simbolične podrške kako bismo se efikasno suočili s ovim mračnim periodom“, dodao je on.
Istoričarka umetnosti Mpoma je ima sličan stav i ističe da Belgija i Evropa takođe moraju da počnu da vode istinske razgovore kako bi razotkrile brutalnosti kolonijalizma.
„Od trenutka kada ljudi počnu da shvataju da su dela u prošlosti bila pogrešna, oni će morati da vide posledice tih dela i danas“, rekla je ona.