Zbog nedostatka adekvatne zakonske regulative više od milion građana u Srbiji nema u svojoj sredini pristup pravoj Službi hitne pomoći. Zato je „Pokret Pravo na život – Meri“ („Pokret Meri“), koji već dve godine istražuje organizaciju rada ove važne službe, pokrenuo inicijativu da Srbija dobije prvi Zakon o hitnoj pomoći.
Predlog Zakona, koji je sačinila grupa lekara i zaposlenih u službama hitne pomoći, predstavljen je danas javnosti. Dejan Zejnula, predsednik Pokreta, predao ga je javno Miliji Miletiću, poslaniku vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi ga on dalje predstavio poslanicima i zainteresovao ih za to da rad ove zdravstvene službe bude regulisan posebnim zakonom.
„Hitna pomoć mora biti jednako dostupna svima i svi građani moraju imati mogućnost da dobiju adekvatnu, efikasnu urgentnu medicinsku pomoć. To, sada, nije slučaj. Hitna pomoć nije dostupna za milion građana Srbije koji žive u sredinama sa manje od 25.000 stanovnika. Ne postoji jedinstveni protokol za trijažu poziva i na pozive građana odgovara se različito u različitim gradovima. Kao da infarkt nije isti u Beogradu i u Svrljigu, u Novom Sadu i u Čoki“, rekao je novinarima Zejnula, govoreći o razlozima za pokretanje ove inicijative.
Dr Aleksandra Paunović, načelnica Službe hitne pomoći iz Negotina, skrenula je pažnju na to da ne postoji jedinstveni obavezujući protokol koji propisuje u kojim situacijama hitna pomoć mora da se odazove na poziv kao i na to što ne postoji jedinstvena procedura za preuzimanje pacijenata po prijemu u bolnicu. Protokol za trijažu i procedura predaje pacijenta, dva su dokumenta koja bi morala biti jedinstvena za službe hitne pomoći u celoj zemlji i baš to i predviđa Predlog Zakona o hitnoj pomoći.
Šta stoji u Predlogu Zakona o hitnoj pomoći?
Predlog Zakona o hitnoj pomoći predlaže centralizaciju poziva i uvođenje dispečerskih centara u upravnim okruzima (25). Na pozive bi se javljali samo obučeni lekari koji poznaju jedinstveni protokol za trijažu poziva. Predlog, takođe, predviđa da članovi terenskih ekipa dobiju status službenog lica, da se uvedu novčane kazne za nesavesne građane koji bezrazložno zovu hitnu pomoć kao i da se omogući usluga plaćanja dolaska ekipe, po izričitom zahtevu pozivaoca, onda kada služba smatra da nema indikacija za dolazak.
Milija Miletić, poslanik iz poslaničkog kluba Srpske napredne stranke i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, živi u Svrljigu, opštini koja nema sopstvenu Službu hitne pomoći. On je naglasio da je od početka podržao inicijativu za donošenje ovog Zakona i da se zalaže za to da pravo na hitnu medicinsku pomoć bude dostupno podjednako svim građanima, bez obzira gde žive.
Predlog Zakona o hitnoj pomoći, koji je danas dobio od predsednika „Pokreta Meri“, poslanik Miletić će predati predsedniku Skupštine, a kada Predlog prođe tehničke provere skupštinskih službi, biće na razmatranju pred Odborom za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije. Ukoliko Odbor podrži ovaj Predlog, on bi se mogao naći na dnevnom redu jesenjeg skupštinskog zasedanja.
Predlog Zakona o hitnoj pomoći možete pogledati ovde.
Tagovi
