Provođenje više od nedelju dana u krevetu s kovidom može da bude povezano sa povećanjem rizika od dugotrajnog pogoršanja mentalnog zdravlja, pokazuje novo naučno istraživanje.
Studija je pokazala da osobe s koronavirusom, a koje nisu primljene u bolnicu, imaju veću verovatnoću da će doživeti simptome depresije do 16 meseci nakon dijagnoze, u poređenju sa onima koji nikada nisu bili zaraženi.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu „Lancet Public Health“, prenosi N1.
Oni koji su bili vezani za krevet sedam dana ili više imali su višu stopu depresije i anksioznosti u poređenju sa ljudima kojima je dijagnostikovan virus, ali nikada nisu bili vezani za krevet.
Iako je većina simptoma popustila unutar dva meseca nakon dijagnoze, pacijenti koji su proveli nedelju dana ili više u krevetu imali su veću verovatnoću da će doživeti depresiju i teskobu tokom 16-mesečnog perioda koje je bilo obuhvaćeno istraživanjem.
Pacijenti sa teškim oblikom kovida često su imali upalne promene za koje je od ranije utvrđeno da su povezane sa hroničnim efektima na mentalno zdravlje, posebno depresijom.
Kao objašnjenje veće stope depresije i teskobe kod pacijenata s teškim oblikom kovida naučnici navode zabrinutost zbog dugoročnih posledica bolesti po zdravlje.
„Naše istraživanje je među prvima koje istražuje simptome mentalnog zdravlja nakon težeg oblika kovida-19 u opštoj populaciji do 16 meseci nakon dijagnoze“, Autorka studije profesorka Unur Ana Valdimarsdotir, sa Univerziteta Ajland .
Rezultati istraživanja „ukazuju da efekti na mentalno zdravlje nisu jednaki za sve pacijente s kovidom-19 i da je vreme provedeno u krevetu ključni faktor u određivanju ozbiljnosti uticaja na mentalno zdravlje“.
Ona je dodala da „kako ulazimo u treću godinu pandemije, za obezbeđivanje pravovremene lekarske nege ključna je povećana klinička budnost u odnosu na pogoršanje mentalnog zdravlja među onim delom pacijenata sa teškom akutnom bolešću kovid-19 i dodatne studije kojima se prati mentalno zdravlje nakon prve godine od prebolevanja bolesti“.
Do sada se većina studija bavila samo štetnim uticajima na mentalno zdravlje do šest meseci nakon dijagnoze kovida.
Van toga mnogo se manje zna o dugoročnim uticajima na mentalno zdravlje, posebno za pacijente koji nisu primljeni u bolnicu sa različitim stepenovima težine kovida.
U studiji su naučnici proučavali prevalenciju depresije, teskobe, uznemirenosti povezanih sa kovidom-19 i loš kvalitet sna među osobama sa i bez dijagnoze bolesti u rasponu od nula do 16 meseci.
Oni su se oslanjali na podatke sedam grupa ljudi iz Danske, Estonije, Islanda, Norveške, Švedske i Velike Britanije.
Od 247.249 osoba obuhvaćenih istraživanjem njih 9.979, odnosno četiri odsto, imalo je dijagnostikovan virus između februara 2020. i avgusta 2021.
Sveukupno, ljudi sa dijagnozom kovida-19 imali su veću prevalenciju depresije i lošiji kvalitet sna u poređenju sa osobama kojima nikada nije dijagnostikovana bolest – 20,2 odsto naspram 11,3 odsto iskusilo je simptome depresije, a 29,4 odsto naspram 23,8 odsto imalo je loš kvalitet sna.
Kod ljudi kojima je dijagnostikovan koronavirus, ali nikada nisu bili prikovani za krevet zbog svoje bolesti, postojala je manja verovatnoća da su imali simptome depresije i teskobe od onih kojima koronavirus nije dijagnostikovan.
Naučnici ukazuju da je jedno od objašnjenja za to – povratak normalnom životu, dok su oni koji još nisu zaraženi još uvek zabrinuti zbog mogućnosti da se zaraze.
Međutim, tokom 16 meseci istraživanja, pacijenti koji su bili vezani za krevet sedam dana ili više imali su od 50 do 60 odsto veću verovatnoću da će doživeti veću depresiju i anksioznost u poređenju sa osobama koje nisu bile zaražene tokom perioda istraživanja, otkrili su naučnici.
„Veća pojava depresije i anksioznosti među pacijentima sa kovidom-19 koji su proveli sedam dana ili duže prikovani za krevet mogla bi da bude posledica kombinacije zabrinutosti za dugotrajne zdravstvene posledice kao i postojanosti telesnih dugotrajnih simptoma kovida daleko van okvira bolesti, a što ograničava društvene kontakte i može da rezultira osećajem bespomoćnosti“, rekla je koautorka istraživanja Ingibjorg Magnusdotir, sa Univerziteta Island.
Ona je dodala da isto tako „upalne promene kod pacijenata sa teškom dijagnozom mogu da doprinesu trajnijim simptomima mentalnog zdravlja“.
„Nasuprot tome, činjenica da osobe sa blagim oblikom kovida-19 mogu pre da se vrate normalnom životu i da su doživele samo benignu infekciju verovatno doprinosi manjem riziku od negativnih efekata na mentalno zdravlje koje smo primetili“.
Tagovi
