Iako je opozicija u decembru 2023. godine bila nadomak pobede (u Beogradu), i iako je delovalo da bi u junu, uz dodatno sabijanje redova, nešto bolju organizaciju i pojačanu kampanju, mogla da privuče još glasača i makar u Beogradu skine Srpsku naprednu stranku s vlasti, desilo se potpuno suprotno. Široka građanska koalicija „Srbija protiv nasilja“ se potpuno raspala.
A kako su opozicione stranke nakon izgubljenih junskih izbora potpuno utihnule i znatno skratile radijus svog delovanja, ponovo deluje kao da „opozicije zapravo i nema“. Naravno, to je samo utisak, ali je činjenica da opozicija nema infrastrukturu koja bi i u ovim „mirnijim“ periodima garantovala neophodnu aktivnost koja bi zagrevala opozicioni motor. Da li bi nešto bilo drugačije da postoji jedna stožerna opoziciona partija, ona koja bi samostalno ili kroz koaliciju sa manjim strankama koliko-toliko mogla da udari kontratežu SNS-u?
***
Profesor Dušan Vučićević za Nedeljnik objašnjava da bi jedna stožerna opoziciona partija bila veoma nepraktična, iz prostog razloga što unutar opozicionog biračkog tela postoje dva prilično odvojena vrednosna pola (pojednostavljeno ih možemo nazvati građanskim i nacionalnim) koja se delimično preklapaju po nekim pitanjima, ali koja se istovremeno po mnogo čemu i razlikuju. Takva situacija, prema rečima Vučićevića, pogodnija je za stvaranje dve stožerne opozicione stranke, koje bi, tvrdi on, trebalo da se fokusiraju pre svega na ekonomske probleme i životni standard građana.
„Opozicionim partijama u Srbiji nedostaje više priče o ekonomiji, životnom standardu, više praktičnih rešenja i poruka koje bi ulile nadu da će se nakon odlaska SNS-a sa vlasti živeti bolje“, objašnjava Vučićević za Nedeljnik. „Mislim da iz te vizure treba pristupiti i temama demokratije, korupcije i kriminala, vladavine prava, funkcionisanja institucija, izbora. Međutim, tu postoji problem što su takve teme apstraktne, ili što bi rekao jedan naš političar – ’ne sipaju se u traktor’. Dakle, sve ovo je važno, ali zato što ćemo u normalnom demokratskom društvu imati bolji životni standard, niže cene, bolje škole i bolnice, a ne zato što je vladavina prava ’kul’. Uostalom, takvom pričom je i SNS došao na vlast. Obećano rešavanje spornih privatizacija bilo je proxy za bolji život građana. I kada govorimo o temama kojima opozicija treba da se bavi, deluje da je važno da postoji jedna krovna, megatema o kojoj se priča stalno. Ovako deluje da lete s jednog na drugi problem, bez dovoljno uspeha da nešto duže vremena drže u žiži opozicione javnosti. A koje opozicione partije vidim kao potencijalno stožerne, deluje da je na ovom desnom, nacionalnom polu trenutno ostao brisan prostor za Novi DSS da postane stožer opozicije. Na drugom polu situacija je komplikovanija i nisam siguran da vidim ko bi mogao da preuzme tu ulogu, barem u skorije vreme.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 662
Tagovi
