Današnji svet, u poređenju sa onim iz 1989. godine kada je usvojena Konvencija o pravima deteta, predstavlja veću pretnju po prava dece.

UNICEF procenjuje da 400 miliona dece živi u zonama sukoba ili iz njih beži. Gotovo 600 miliona dece ne ispunjava minimalne standarde čitanja, a 1,2 milijarde dece žive u višedimenzionalnom siromaštvu.

Gde se Srbija nalazi na toj mapi?

Srbija je zemlja višeg srednjeg dohotka, posvećena pridruživanju EU. Nedavno sam bila na samitu EU i Zapadnog Balkana gde je ponovo naglašeno da ekonomski rast nije moguć bez razvoja ljudskog kapitala koji počinje u najranijim godinama. Srbija je pokazala pohvalan napredak u pojedinim oblastima. Tri su ključne oblasti koje doprinose izgradnji otpornih zajednica kao temelja za održiv ekonomski rast.

Prva je rani razvoj dece. Srbija je institucionalizovala i proširila programe roditeljstva, koji su samo ove godine osnažili preko 30.000 roditelja i staratelja. Jačanje osnovnih usluga u oblasti primarne zdravstvene zaštite – patronažne posete i pedijatrijska nega, predškolskog obrazovanja i socijalne zaštite, praćeno je novim izdvajanjima iz lokalnih budžeta koja premašuju pola miliona evra u 29 opština. Ekonomski argument je jasan: ulaganje u intervencije u ranom detinjstvu donosi povrat koji je u proseku četiri do pet puta veći od početnog ulaganja. Ali izazovi i dalje postoje. Svako treće dete u ovom uzrastu doživljava nasilno disciplinovanje kod kuće. Deca iz osetljivih grupa – ona koja žive u siromaštvu i u romskim zajednicama, deca sa razvojnim poteškoćama teško ostvaruju svoj puni potencijal. Ipak, osnova je postavljena i treba da nastavimo sa ulaganjima da bi se ova deca kasnije integrisala u društvo i postala deo radne snage.

Druga oblast je obrazovanje u ranom detinjstvu. Reforma predškolskog obrazovanja u Srbiji zaslužuje priznanje. Sva deca koja sada pohađaju predškolsko obrazovanje uče kroz igru i postavljaju temelje za celoživotno učenje zahvaljujući novim Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Finansijska podrška, naročito kroz zajam od Svetske banke, pomogla je da se poveća pristup učenju u ranom detinjstvu i napravi važan korak za smanjenje nejednakosti i uključivanje dece u sistem obrazovanja, čime se pripremaju za narednu fazu razvoja veština.

Sada je potrebna stabilizacija prvih rezultata i osiguranje procesa prelaska iz predškolskog u osnovno obrazovanje. Univerzalni pristup kvalitetnom obrazovanju predstavlja preduslov za izgradnju robustne radne snage za ekonomski rast.

Treća oblast je mentalno zdravlje. Zahvaljujući snažnoj političkoj volji, Srbija aktivno radi na unapređivanju mentalnog zdravlja i psihičkog blagostanja dece i adolescenata. Značajno je da je sveobuhvatni Memorandum o razumevanju koji integriše pitanja mentalnog zdravlja u sektore zdravstva, socijalne i dečje zaštite i obrazovanja potpisalo šest ministara. Napravljen je prvi korak. Sada je vreme da se preuzete obaveze pretoče u aktivnosti. Radujemo se osnivanju radne grupe na visokom nivou koja će izraditi akcioni plan uz obezbeđeno finansiranje i nadgledati njegovo sprovođenje.

Nacionalni prosperitet se stvara, a ne nasleđuje. Rani razvoj dece je političko, ekonomsko, socijalno i moralno pitanje našeg vremena jer je najdelotvorniji način za izgradnju neophodnog ljudskog kapitala. Neophodno je povećanje ulaganja, političke volje i kapaciteta potrebnih da se prošire programi podrške roditeljstvu, ranog razvoja dece, jednakog pristupa kvalitetnim predškolskim programima i uslugama za mentalno zdravlje adolescenata i mladih. Samo tako se mogu graditi otporne zajednice, što je preduslov za razvoj ljudskog kapitala i održiv ekonomski rast.

Svet će nastaviti da se menja i postavlja nove izazove pred nas. Ako pogledamo svet kakav će biti nakon 2024. godine, pa sve do 2050. godine, treba da se zapitamo kako da na najbolji način pripremimo našu decu da budu spremna za izazove koji predstoje. Kao što moj omiljeni autor i mislilac današnjice Juval Noa Harari kaže: „Najvažnija će biti sposobnost da se nosimo s promenama, da učimo nove sadržaje i da sačuvamo mentalnu ravnotežu u nepoznatim situacijama.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.