Misija OEBS-a u Srbiji i Vlada Švedske pomažu unapređivanje informisanja osoba sa invaliditetom u vanrednim situacijama

Zemljotresi, poplave, požari su samo neke od prirodnih katastrofa koje izazivaju strah, paniku, a često i rizično ponašanje ugroženog stanovništva. Ovakve nesreće, u kojima je potrebno brzo reagovati, dovode u pitanje bezbednost čitave populacije, ali su posebno ugrožene osobe sa invaliditetom. Marta 1999. godine, porodica iz Užica u kojoj su svi članovi gluvi nije znala da je počelo bombardovanje, sve dok im u poštansko sanduče neko nije ubacio obaveštenje.

„U tom trenutku ja sam bila u osmom mesecu trudnoće“, svedoči predsednica Saveza gluvih i nagluvih, Anela Eminagić Duraković. „Strah od izbijanja požara je drugi po jačini posle straha za budućnost mog deteta kada me više ne bude“, kaže majka deteta sa autizmom Natalija Lazić. „Mi živimo na trećem spratu. Stalno se pitam da li bih, u slučaju požara, uspela da nagovorim svoju ćerku da skoči dole sa trećeg sprata na dušek za spasavanje“, objašnjava svoj strah Natalija Lazić.

Od požara, kao i od svih drugih nesreća i katastrofa tokom kojih je potrebna evakuacija, strahuju i osobe sa telesnim invaliditetom, posebno ako se mogu kretati samo u kolicima. Mnogi od njih žive na višim spratovima u zgradama, i ne znaju kako bi se iz njih evakuisali s obzirom na to da se upotreba lifta u takvim situacijama ne preporučuje ili nije ni moguća zbog nestanka električne energije. Veliki problem je i neprilagođena infrastruktura za evakuaciju osoba koje se otežano kreću, uključujući i skloništa u koja se po pravilu spušta stepenicama. Mnogi se sećaju da, u vreme bombardovanja 1999, skloništa nisu bila pristupačna osobama koje se otežano kreću, zbog čega su tri osobe sa telesnim invaliditetom poginule u bombardovanju bolnice „Dr Dragiša Mišović“.

Da bi se smanjile posledice katastrofa i nesreća, neophodno je da osobe sa invaliditetom, spasilačke službe, mediji i građani budu na vreme upoznati kako u ovakvim situacijama treba reagovati, da postoje kvalitetni planovi postupanja, prilagođena infrastruktura i efikasan sistem obaveštavanja, neki su od zaključaka konferencije „Osobe sa invaliditetom i vanredne situacije“ koja je sredinom decembra 2019. održana u Beogradu. Konferenciju je organizovala Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom (NOOIS), uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).

NAPREDAK U INFORMISANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U VREME VANREDNIH SITUACIJA

Poslednjih godina u Srbiji su učinjeni važni koraci za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom u vreme vanrednih situacija. Prvi važan korak predstavljalo je uspostavljanje saradnje između Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom (NOOIS), što je dovelo i do poboljšanja postojećih propisa.

„Veoma je važno da u vanrednim situacijama pored adekvatne infrastrukture i efikasne spasilačke službe postoji i efikasan sistem za rano upozoravanje, kao i da svi imaju jednak pristup informacijama koje objavljuju mediji“, rekao je na konferenciji u Beogradu šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji Džon Klejton. Uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji ove godine je prvi put jedan priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama priređen na Brajevom pismu!

„Misija OEBS-a u Srbiji ima odličnu saradnju sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom Srbije, kao i sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a Srbije. Jedan od aspekata naše saradnje tiče se unapređivanja informisanja osoba sa invaliditetom u vreme vanrednih situacija. S obzirom na to da do sada nisu postojali priručnici prilagođeni osobama koje ne vide, odlučili smo da već postojeći Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama odštampamo i na Brajevom pismu“, kaže koordinator projekta iz Misije OEBS-a u Srbiji Miroslav Kragić.

Pored izdanja na Brajevom pismu, snimljena je i audio-verzija ovog korisnog priručnika, a odštampana je i brošura za podršku osobama sa invaliditetom u vreme vanrednih situacija. Takođe, napravljena je video-animacija sa uputstvima kako treba reagovati u vanrednim situacijama da bi se zaštitile osobe sa invaliditetom.

Animaciju je napravio tim Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom (NOOIS). Zasada ovaj četvorominutni video-klip može da se pogleda na internet strani organizacije NOOIS, koja očekuje da će nacionalni i lokalni elektronski mediji pokazati spremnost da ovu animaciju prikažu i u svojim programima. Svi objavljeni priručnici i sprovedene aktivnosti realizovani su u okviru projekta „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji Misija OEBS-a u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske.

MEDIJI SU KLJUČNI ZA PRAVOVREMENO OBAVEŠTAVANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA

Učesnici konferencije „Osobe sa invaliditetom i vanredne situacije“, održane u Beogradu, ukazali su na potrebu da osobe sa invaliditetom u vreme vanrednih situacija dobijaju informacije na vreme. „Važno je da dobijamo informacije koje nisu zakasnele kao što je to bilo u vreme poplava 2014“, rekao je Mihailo Gordić iz Saveza gluvih i nagluvih Srbije.

Izražena je i opšta saglasnost da se nastavi sa aktivnostima koje vode ka ostvarenju zajedničkog cilja, a to je uspostavljanje kvalitetnog sistema informisanja i obaveštavanja osoba sa invaliditetom u vanrednim situacijama.

Izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) Ivanka Jovanović ističe da u tom poslu, pored nadležnih državnih organa, očekuju i pomoć samih medija. „Potrebno je da, u saradnji sa medijima, osmislimo protokole za informisanje osoba sa invaliditetom u vreme vanrednih situacija“, kaže Ivanka Jovanović i objašnjava da se dostupnost informacija može obezbediti prevođenjem na znakovni jezik, titlovanjem upozorenja, korišćenjem lako razumljivog jezika i svetlosnih signala u različitim bojama u zavisnosti od vrste opasnosti.

PROGRAMI ELEKTRONSKIH MEDIJA NISU PRILAGOĐENI OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Istraživanje koje je 2019. objavilo Regulatorno telo za elektronske medije (REM), pokazalo je da je samo mali procenat programa na javnim medijskim servisima dostupan osobama sa invaliditetom, dok na stanicama komercijalnih emitera takvog programa uopšte nema. Situacija se nešto popravila poslednjih godina, pa je tako 2018. zastupljenost prilagođenog programa na Prvom programu RTS-a iznosila 2,93%.

Prvenstveno su prilagođene centralne informativne emisije, i to uvođenjem titlova tako da ih mogu pratiti i osobe sa oštećenim sluhom, a sve je češće i titlovanje serijskog programa. I Drugi program RTS-a titluje samo mali procenat svojih emisija, i to prvenstveno naučno-obrazovni i informativni program. Osim što je potrebno raditi na povećanju procenta programa prilagođenih osobama sa invaliditetom u redovnim programima radio i TV stanica, neophodno je unaprediti i njihovo informisanje putem elektronskih medija u vreme vanrednih situacija.

Savet REM-a je u maju 2019. za elektronske medije doneo „Preporuku o većoj dostupnosti programskih sadržaja osobama sa invaliditetom“, koja pored opštih preporuka sadrži i odredbu koja se tiče saopštenja hitne prirode, ali samo u odnosu na osobe koje ne čuju dobro. Ovaj dokument međutim ne sadrži preporuke za poboljšanje dostupnosti informisanja u vanrednim situacijama za osobe sa drugim vrstama invaliditeta. Nedostatak je i što je ovaj dokument u formi preporuke koja nije obavezujuća za elektronske medije, te bi u tom smislu bilo od izuzetnog značaja da REM donese pravilnik koji bi, po zakonu, imao obavezujući karakter.

POTREBNO UVESTI PRISTUPAČNU APLIKACIJU ZA OBAVEŠTAVANJE NA POSEBNOM TELEFONSKOM BROJU

Izvršna direktorka NOOIS-a Ivanka Jovanović ukazuje da bi, pored unapređivanja sistema javnog informisanja, veliku pomoć za pravovremeno obaveštavanje osoba sa invaliditetom u vanrednim situacijama predstavljalo kreiranje i uvođenje pristupačne aplikacije na posebnom telefonskom broju koja bi pružala adekvatne informacije u realnom vremenu.

„Na primer, potrebno je uvesti pozivni centar koji bi obezbedio informisanje putem znakovnog jezika, kao i mogućnost uzbunjivanja putem SMS poruka. Sada ne postoje informacije u pristupačnim formatima za osobe sa senzornim invaliditetom i osobe sa intelektualnim invaliditetom“, kaže ona. Aplikacija o kojoj govori Ivanka Jovanović postoji u zemljama EU.

Zemlje članice su dužne da obezbede da svi servisi koji funkcionišu u vreme vanrednih situacija, uključujući i evropski broj za hitne slučajeve 112, budu podjednako dostupni i osobama sa invaliditetom, posebno onima koji imaju delimično ili u potpunosti oštećen sluh i vid. Zemlje EU na to obavezuje i Evropski elektronski komunikacioni kodeks (EECC), donet krajem 2018. Krajnjim korisnicima sa invaliditetom mora se osigurati „vanredna komunikacija“ koja podrazumeva ne samo govornu komunikaciju već i obaveštavanje putem SMS-a, video-komunikaciju itd., čak i kada su na proputovanju kroz drugu zemlju EU. Francuska je jedna od zemalja koje su najdalje odmakle u poštovanju ovog standarda.

U februaru ove godine Francuska je na svom broju za hitne slučajeve 114, pokrenula platformu „Totalna komunikacija“, koja je dostupna i onlajn i na mobilnim telefonima, i to kako u audio i video formatu, tako i na znakovnom jeziku. Zahvaljujući ovoj platformi osobe sa invaliditetom su u mogućnosti da komuniciraju sa službama za vanredne situacije koristeći u isto vreme audio, video i tekstualne poruke u realnom vremenu. Platforma „Totalna komunikacija“ predstavlja veliki pomak nabolje za preko 80.000 građana Francuske koji imaju problem sa sluhom, ali i za osobe sa drugom vrstom senzornog i intelektualnog invaliditeta.

KOMITET UN POZIVA DA SE POBOLJŠA ZAŠTITA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

Kao jedna od potpisnica Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, Srbija je dužna da štiti ljudska prava osoba sa invaliditetom, što uključuje i pružanje zaštite i sigurnosti u vanrednim situacijama. Konvencija UN je stupila na snagu januara 2011, a na osnovu nje je formulisana i Evropska strategija za osobe sa invaliditetom. Da u Srbiji situacija nije zadovoljavajuća ukazano je 2016. u poslednjem izveštaju Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom.

Ovaj komitet je izrazio posebnu zabrinutost zbog toga što osobe sa invaliditetom nemaju jednak pristup informacijama koje prenose masovni mediji u vreme katastrofa, kao i zbog nepostojanja pristupačnih planova za evakuaciju, ali i za rekonstrukciju infrastrukture koja se u tim situacijama koristi. U svom izveštaju, Komitet UN za prava osoba sa invaliditetom poziva Vladu Srbije da donese sveobuhvatnu Strategiju za vanredne situacije, kao i da osigura pristupačne informativne servise, i u tom kontekstu preporučuje uvođenje SOS telefona, aplikacija za slanje upozorenja putem SMS poruka, objavljivanje priručnika na znakovnom jeziku i Brajevom pismu.

PREPORUKE OSOBA SA INVALIDITETOM

Slično preporukama iznetim u izveštaju Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom, i učesnici konferencije „Osobe sa invaliditetom i vanredne situacije“ održane 11. decembra 2019. u Beogradu, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Vlade Švedske, založili su se za stalnu edukaciju svih učesnika u procesu zaštite osoba sa invaliditetom, uključujući i pripadnike službi za spasavanje.

Takođe, predložili su štampanje brošura sa fotografijama i jasnim uputstvima kako se treba ponašati u vanrednim situacijama koje će svima biti lako razumljive i dostupne, kao i uvođenje besplatne telefonske linije koja bi im pružala pravovremene informacije. Očekuje se da većina korisnih predloga koja se mogla čuti na ovoj konferenciji nađe svoje mesto i u sledećoj Nacionalnoj strategiji zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama koja bi trebalo da bude doneta 2020.