U utorak, 24. decembra u 19 časova, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, biće održana promocija knjige „Ulice Starog grada – topografija, urbanizam, odonimija“ istoričara Vladimira Dulovića, koja predstavlja napor da se na ponešto neobičan, ali čitalaštvu prijemčiv način predstavi urbanistička prošlost jezgra Beograda u prethodnih nekoliko vekova. Sa autorom ukratko predstavljamo ovo izdanje i motivaciju za izradu knjige.
Zašto ste se zainteresovali baš za ulice Starog grada za vašu knjigu – šta je to u njima i njihovoj istoriji što vas je posebno privuklo?
Najvažniji razlog je taj što se skoro celokupna istorija Beograda odigravala unutar granica opštine Stari grad, te su se one same nametnule kao najlogičniji prostorni okvir za knjigu. S druge strane, prostor na kojem je skoro dva milenijuma postojala urbana struktura nudio je mogućnost da se u slučaju nekih od ulica otisnem dalje u prošlost od onoga što obično označavamo sintagmom „stari Beograd“, pod čime se misli na 19. i početak 20. veka. Mapa centra Beograda je veliki palimpsest, na kojem su različita carstva, države i režimi, svako na svoj način i prema svojim potrebama, crtala kako će ovaj grad izgledati. Današnje ulice, njihovi pravci i dužine, koje je jako teško promeniti, često su jedina spona sa tim davnim vremenima o kojima malo znamo a koje ova knjiga ima nameru da približi današnjim Beograđanima.
U knjizi se nalaze čak 493 fotografije, od kojih neke ranije nisu objavljivane. Gde ste ih sve nalazili i šta ste sve izh njih saznavali čega nije bilo u pisanim materijalima? Da li te slike “govore hiljadu reči”?
Najveću pomoć u likovnom opremanju knjige pružili su mi Miloš Jurišić, kolekcionar bez čije nesebičnosti nijedna knjiga o Beogradu u poslednjih nekoliko decenija ne bi izgledala tako dobro, kao i Branka Đorđević i Dragoljub Gajić, dvojac koji hrabro stupa Miloševim stopama gradeći sve lepšu zbirku. Nekolicina do sada neobjavljenih slika je iz Muzeja grada Beograda, a to što ih javnost do sada nije videla čini ih još zanimljivijim. Uz knjige i onovremenu štampu, jednako važan izvor za proučavanje topografske prošlosti Beograda čine fotografije i crteži, a još više stare karte. Ne bih rekao da su fotografije rečitije, ali su svakako objektivnije od sećanja, pa su stoga bile važan korektiv. Takođe, u današnje doba imati ovakvu knjigu bez obilja likovnog materijala bio bi veliki promašaj.
Foto: Privatna arhiva