Vladimir Perišić, laureat „Otiska Gorana Paskaljevića“ i poznata imena sprske i regionalne kinematografije na svečanom otvaranju 17. LIFFE-a

Vatromet iznad Narodnog pozorišta u Leskovcu, emotivni govori gospođe Kristine Paskaljević, supruge Gorana Paskaljevića, kao i njegovih saradnika i prijatelja, prvi laureat Otiska Gorana Paskaljevića – reditelj Vladimir Perišić, defile poznatih na crvenom tepihu i odana publika Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije, obeležili su početak 17. LIFFE-a.

Gospođa Kristina Paskaljević uručila je novoustanovljenu nagradu Otisak Gorana Paskaljevića, rad umetnice Nine Nedić: „Nije mi lako večeras, jer je na današnji dan, pre tačno četiri godine, Goran preminuo u Parizu. Baš tog dana je trebalo da na ovom Festivalu primi nagradu. Ipak sam srećna i iznad svega veoma dirnuta što sam večeras sa vama, da dodelimo prvu nagradu koja nosi Goranovo ime Otisak Gorana Paskaljevića. Važno mi je da postoji poveznica između njegovog dela i dela nove generacije i da na taj način on nastavi da bude prisutan u kinematografskom stvaralaštvu. Ova želja se večeras ostvarila zahvaljujući LIFFE-u i gradu Leskovcu.“

Laureat Otiska Gorana Paskaljevića reditelj Vladimir Perišić: „Odrastajući tokom 90-tih godina prošlog veka, u metastazi jugoslovenskog društva i kinematografije, ja sam svoj rediteljski put potražio u Francuskoj, a svoju filmsku porodicu u filmovima posleratnog modernizma 60-tih, onim koje je Antonioni zvao NEOREALIZAM bez bicikla, za koje je forma ponekad bila bitnija čak i od života . Ali nikada nisam prestao da osećam VERNOST i želju da pripadam velikoj jugoslovenskoj kinematografiji, čiji je Paskaljević jedan od najistaknutijih stvaralaca, a koja je došla iz neorealizma sa biciklom. Naravno, mislim na „Kradljivce bicikla“ Vitoria De Sike i  Cezara Zavatinija, za koje znam da su posebno bili važni Goranu, jer mi je o njima pričao u jednom našem vrlo stvarnom i vrlo kratkom susretu početkom 2000-tih, na festivalu u Berlinu. Za te autore, kao i za Gorana, ljudsko saosećanje za male i obične ljude, za ponižene i uvređene, bilo je važnije od svake forme. Tih, ali dubok smisao za opservaciju, razumevanje i ljubav za parije, za društveno odbačene, obojene saosećanjem, toplim humorom praške škole i Miloša Formana, karakteristični su za sve Paskaljevićeve filmove. Njima je doprineo da jugoslovenski film dobije svoje mesto u svetskoj kinematografiji i po tom otisku ćemo ga zauvek pamtiti. Čast mi je da sam dobitnik ove nagrade, još veće mi je zadovoljstvo da je ona ustanovljena. Hvala Kristina, hvala Festivalu.“

Član Umetničkog saveta Miroljub Vučković: „Mi smo želeli da nagradu Otisak Gorana Paskaljevića, trag Goranovog talenta, duha i čovekoljublja ponese autor sa prostora bivše Jugoslavije, ne da bismo slavili nekoga ko radi filmove kao što ih je radio Goran Paskaljević, već da podržimo talenat, iskrenost, čovekoljublje i svetsko prisustvo mladog čoveka, i da nagrada bude vetar u leđa reditelju ili rediteljki. “

Svečano otvaranje, kojem su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Antić, glumci Nada Blam, Marija Vicković, Hana Selimović, Kristina Gavrić, Dušanka Stojanović Glid, Miloš Vlalukin, producent Nebojša Garić, selektori programa, članovi žirija i brojne zvanice iz kulturnog života grada Leskovca, obeležile su i baletske numere na filmske teme članova Pozorišta na Terazijama i voditelj programa glumac Nebojša Dugalić koji je pročitao pismo velike glumice Mire Banjac: ‘’ Radila sam sa Goranom Paskaljevićem pet filmova i to je možda jedan od najboljih delova moje karijere. Goran je na snimanjima bio tih, blagorodan, ali je uvek znao šta hoće i što je najvažnije umeo je to da objasni glumcima. Poslednji put smo sarađivali na filmu „Bure baruta“. Bila je to mala uloga, ali meni je puno značilo to što mi je tada rekao da voli kad me ima u svom filmu.

Goran je voleo svoje glumce, a meni je i izvan filma bio prijatelj. Družili smo se kad god smo za to imali priliku, a sećam se da je bio jako srećan kada sam ga onomad vodila na moju Tisu. Obećao je da će ponovo doći, ali nažalost, nije mu se dalo.

Veoma sam zahvalna njegovoj ženi, Kristini, što je bila uz Gorana do kraja njegovog života, kao njegova velika ljubav, profesionalno i privatno njegova desna i leva ruka. Sjajna žena.

Znala sam i Goranovog sina Vladu, javljao mi se iz Amerike, hteo je da snima sa mnom, ali to se, nažalost, spletom okolnosti, nije dogodilo.

Goran Paskaljević je prožeo moj život i kao reditelj i kao divan čovek i za sva vremena je ostao u mojoj duši i sećanju.’’

Sa scene se publici i gostima obratio i glumac Nikola Ristanovski: “Sa Goranom sam, nažalost, radio samo jedan fllm, 1998. godine, „Bure baruta“. I moram priznati da se ja Gorana ne sećam i nema većeg komplimenta za reditelja. Sećam se energije, sećam se razumevanja. Preneo je na mene sve prelepe emocije Formana i Mencla, taj duh, smisao za humor, toplinu, pogled na malog čoveka koji ima veliki kosmos u sebi. Bio je otvoren prema životu, pun razumevanja i imao je smisao za trenutak, imao je otisak.“

Zvanice i publiku na svečanom otvaranju je pozdravio i gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović: ’’ Želim svima da uživaju u prazniku filma i kulture u Leskovcu, gostima da se osećaju kao kod svoje kuće, da zajedno slavimo umetnost, rad i saradnju. S tim u vezi, od ove godine Leskovački internacionalni festival filmske režije je sa gospođom Kristinom Paskaljević, ustanovio nagradu Otisak Gorana Paskaljevića, inpirisanu našim i svetskim rediteljem. Goran Paskaljević bio je i ostao, kako naziv jednog njegovog filma kaže, “Anđeo čuvar” dobrog filma i pravih vrednosti, i ova nagrada nas na to podseća.

Novčani deo nagrade u iznosu od 300.000,00, u podjednakom iznosu, daju gospođa Kristina Paskaljević i Grad Leskovac.’’

Festival je svečano otvorio glumac i član žirija Irfan Mensur: ’’Film „Čuvar plaže u zimskom periodu“ je moj prvi film, a ne kako negde piše da je moj drugi film. Goran mi je ponudio ulogu. Posle tri dana sam dobio ponudu velike, svetske produkcije za jedan film. Rekao sam to Goranu i on je rekao: „Čekam te.“ Snimio sam „Atentat u Sarajevu“ i odmah nakon toga počeo da snimam „Čuvar plaže u zimskom periodu“ i zato je to u mom srcu prvi film koji sam uradio i prvi film u kome sam počeo da se bavim glumom. Brzo nakon toga smo snimili i „Pas koji je voleo vozove“.“

Za kraj svečanog otvaranja – zvuci kvarteta harmonika i muzika iz filma ‘’Čuvar plaže u zimskom periodu’’, uživo na sceni, a zatim su se pretopili sa muzikom sa filmskog platna uvodeći publiku u bioskopski mrak i svet filma.