Vladimir Putin, doživotno

Jučerašnjom pobedom na predsedničkim izborima, Vladimir Putin je definitivno produžio svoju vladavinu Rusijom – do 2030. godine.

Iako je veliki broj Rusa, masovnim izlaskom na izbore – ranijim dolaskom na birališta i pravljanjem velike gužve ispred istih – pokušavao da pokaže nezadovoljstvo i bojkot, u Rusiji se ipak ništa nije promenilo.

I Ukrajina je imala reakciju na izbore, i svojevrsni znak protesta, koji je pokazala ispalivši salvu eksplozivnih dronova na Moskvu i ostale gradove.

Uprkos svemu tome, Kremlj je predveče, nakon zatvaranja birališta, objavio da je Putin osvojio čak 87 odsto glasova. To je rezultat koji je je prebacio sve brojke sa prethodna četiri glasanja.

Nakon toga, usledila je pobednička konferencija za medije, koja se emitovala na svim ruskim televizijama, i na kojoj je Putin vodio glavnu reč, uglavnom o rezultatima izbora.

Prvi put je tada pomenuta smrt opozicionara Alekseja Navaljnog, koju je prokomentarisao kao „nesrećni incident“.

Iako je ove predsedničke izbore obeležilo to što nije postojala prava konkurencija Putinu. i to što su bili uveliko režirani, činjenica je da dosadašnji ruski predsednik ostaje na vlasti narednih šest godina, piše magazin The New York Times.

Gledišta analitičara su da će svoj novi mandat, Putin iskoristiti da dodatno učvrsti svoju vlast nad zemljom, ali i da nastavi rat u Ukrajini. Ako njegov novi mandat potraje do kraja, postaće ruski lider sa najdužim stažom, posle Katarine Velike koja je vladala 1700-ih.

Zapadni lideri su vrlo brzo ove izbore okarakterisali kao nedemokratske. Adrijen Votson, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, rekla je da „izbori u Rusiji očigledno nisu bili ni slobodni, a ni pošteni“.

Međutim, Putin danas, dok preuzima novi mandat, izgleda još samouverenije u svom odnosu prema Zapadu, i još spremnije za produbljivanje sukoba sa njima.

Između ostalog, na sinoćnoj konferenciji za medije, usledilo je i pitanje nakon kojeg je novinarska sala ostala u tišini. Putin je na to pitanje – „da li verujete da je sukob između Rusije i NATO u punom kapacitetu moguć“ – odgovorio: „Mislim da je u današnjem svetu sve moguće“.

Analitičari očekuju da će u ruskoj Vladi ojačati stavovi o produženju rata.

Putin je govoreći o prioritetima za naredni mandat, rekao da je „primarno da se nastavi sa sprovođenjem zadataka i ciljeva vojne operacije u Ukrajini“. Dodao je da se na osnovu rezultata izbora vidi da je njegova podrška „konsolidovana u društvu“.

Ipak, teško je proceniti kakva je realna podrška Putinu, s obzirom na to da je opozicionim kandidatima bilo zabranjeno da se kandiduju, i da je bilo dosta zabeleženih nepravilnosti – glasačke kutije, listići.

Ovo su ujedno bili najmanje transparentni izbori u novijoj ruskoj istoriji, a aktivnosti nezavisnih posmatrača i anketa svedeni su na minimum.

Više od pet miliona glasova došlo je iz ukrajinskih regiona koji su okupirani od strane Rusije. Ljudi su tamo, pišu svetski mediji, s vremena na vreme, pozivani na glasanje uz pratnju i nadzor naoružanih ruskih vojnika. Tako je bilo u Donjecku, recimo, gde je Putin dobio 95 odsto glasova.

Na poslednjim predsedničkim izborima, koji su održani 2018. godine, Putin je osvojio 78 odsto glasova, oko 10 odsto manje nego na ovim.

Grigorij Golosov, politikolog iz Sankt Peterburga, rekao je da je iznenađen brojem glasova koje je Putin osvojio, i dodao da je to „karakteristično za ekstremno zatvorene autokratije“.

„Oni mogu da proglase rezultat kakav hoće, s obzirom na to da proces nije transparentan. Ovakav rezultat nam govori upravo to da ruske vlasti imaju veliki stepen kontrole nad izbornim sistemom i procesom“, dodao je Golosov.

Po prvi put je glasanje na predsedničkim izborima trajalo tri dana – od petka do nedelje, a to prolongiranje je Kremlju olakšalo da poveća izlaznost. S druge strane, na taj način je bilo teže uočiti nepravilnosti.

Od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, ruske vlasti su pojačale represiju, i takva kampanja intenzivnija je u odnosu na bilo koji period posle vremena Sovjetskog Saveza. Svaki oblik antiratnog govora je praktično kriminalizovan.

Pojedini glasači intervjuisani u Moskvi rekli su da su ponosni što su glasali za Putina. „Predsednik je pretvorio Rusiju u prosperitetnu i poštuovanu svetsku silu, koja je bila primorana na sukob sa Ukrajinom koju podržava Zapad“, rekla je Irina (59).

Ostala tri izborna kandidata, bili su članovi Državne dume, ruskog parlamenta, i oni se zalažu za nastavak rata u Ukrajini, veću cenzuru medija, ograničenje slobode govora i za zakone kojim bi se smanjila prava LGBTQ+ populacije.

Najpoznatiji Putinov protivnik bio je Boris Nadeždin, kritičar rata, koji je uspeo da prikupi desetine hiljada potpisa u svom pokušaju da se nađe na glasačkim listićima. Ipak, vlast je svojim pritiscima uspela da ukine dovoljno njegovih potpisa i na taj način zabrani njegovo kandidovanje na izbore.

Ipak, ruska opozicija, koja je uglavnom prognana iz zemlje, uspela je na ovim izborima da pokaže jedan vid nezadovoljstva i organizuje neobičan protest zajedno sa građanima.

Protivnici Putina su se po njihovom pozivu, okupili na biračkim mestima, u dugačkim redovima, u nedelju, u podne po lokalnom vremenu.

„Ovo je naš protest, nemamo drugu opciju“, rekla je Lena (61), Ruskinja koja je stajala ispred svog biračkog mesta u Moskvi. „Svi mi pristojni ljudi smo taoci Putinovog režima“, dodala je.

Redovi posle podneva su bili još duži, posebno u gradovima poput Beograda, i Jerevana u Jermeniji, gde je ruska ambasada bila biračko mesto. Predugi redovi primećeni su i u Berlinu, gde je između ostalog glasala i supruga ubijenog opozicionara, Julija Navaljna.