Kažemo da se promene dešavaju ali ne onom brzinom i onom širinom koje mi preporučujemo. Dakle, s jedne strane pozdravljamo konsolidaciju deficita i fiskalnu stabilnost, nisku inflaciju… ali smatramo da reforme moraju da idu brže i da moraju da imaju širi obuhvat jer je to jedini način da se poveća ekonomski rast ili da se makar održi na sadašnjem nivou.
To mišljenje, kaže potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC) Vladislav Lalić, zastupao je Savet u nedavnim već tradicionalnim, beogradskim razgovorima s Misijom MMF-a. Sledeću veliku razmenu mišljenja, takođe tradicionalnu, FIC će imati u Briselu s predstavnicima administracije EU, kojima će preneti istu ocenu o stanju ekonomskih reformi i predlozima za poboljšanje poslovnog ambijenta u Srbiji.
Razgovori FIC-a s tako važnim međunarodnim institucijama govore u prilog uticaju ovog udruženja i poklapaju se, s jedne strane, sa sve većim optužbama domaćih privrednika na račun vlasti da favorizuju strane investitore, a s druge strane, stiče se utisak da je Savet stranih investitora kao partner vlasti u unapređivanju uslova poslovanja u Srbiji marginalizovan u protekle dve godine.
„Savet svojim analitičkim pristupom i preporukama u Beloj knjizi samo želi da pomogne državi da sprovede promene na pravi način i pravom dinamikom i da popravi ambijent kako bi došli i drugi strani investitori“, kaže Lalić.
Šta je generalna ocena Saveta stranih investitora?
Bela knjiga rangira naše preporuke koje su imale značajan napredak u popravljanju poslovnog ambijenta, koje imaju relativan napredak i koje nemaju napredak. Već dve godine uzastopno smo na nivou da 1/3 preporuka ima značajan napredak. Mi tim nivoom, i to smo jasno rekli, nismo do kraja zadovoljni i smatramo da treba da bude znatno veći. To ide u prilog našoj generalnoj oceni da se stvari popravljaju, ali brzina i širina promena nisu dovoljno velike. Naš interni cilj bio bi da 50 odsto naših preporuka iz Bele knjige ima značajan napredak. Smatramo da rad na preporukama mora da bude efikasniji. Mi Vladi i državnim organima nudimo partnerstvo i našu ekspertizu u želji da pomognemo da sprovedu promene na pravi način i pravom dinamikom.
Stiče se utisak da je taj partnerski odnos malo zaribao u poslednje vreme?
Mogu da se saglasim s vama. I mi smo u poslednjoj Beloj knjizi na to ukazali našim partnerima iz države. Rekli smo da zajednička Radna grupa koja je osnovana pre dve godine nije dala željene rezultate, da dinamika rada te grupe nije poprimila tempo kakav smo mi priželjkivali.
Šta je bio cilj Radne grupe?
Pre dve godine predložili smo državi i ona je pokazala spremnost da osnujemo zajedničku radnu grupu u koju je ubačeno osam prioritetnih oblasti kako bi se na organizovan način pratio rad državnih organa na realizovanju preporuka. Izvorna ideja Radne grupe bila je da se lakše i efikasnije sprovedu promene u osam oblasti koje smo mi identifikovali kao prioritete. Mi u svojim odborima prvo analiziramo stanje a zatim dajemo sveobuhvatne preporuke partnerima iz države. Preporuke se integrišu u Belu knjigu koja je sveobuhvatni dokument jednogodišnjeg rada Saveta stranih investitora.
Izgleda da se i sa ovom radnom grupom potvrdilo staro pravilo – „kad nećemo da rešimo problem, osnujemo komisiju“?
Ne želim tako da mislim, ali eto, može se i tako reći. Krajem prošle godine ponovo smo oživeli, osvežili Radnu grupu. Njen rad sada ide u dobrom pravcu, ali još nije na onom nivou na kojem bismo mi želeli kako bi naše preporuke bile sprovedene na pravi način.
Šta pokazuju vaše analize o uslovima poslovanja u Srbiji?
Prvo, cilj našeg angažmana je da se olakša sadašnje poslovanje. Činjenica je da se poslovni ambijent menja nabolje. Ali mi želimo da te promene idu brže i da to bude drugi cilj – da se stvori i poboljša ambijent kako bi se kompanije odlučile da još više investiraju. To su dva paralelna procesa.
Koji ste deo ambijenta identifikovali za popravku?
Pre svega, podržavamo održivu fiskalnu konsolidaciju u okviru koje se zalažemo za korporativizaciju javnih preduzeća kao preduslov njihove privatizacije…
Zašto su stranim investitorima važna srpska javna preduzeća?
… Zato što strani investitori imaju poslovnu saradnju s tim preduzećima. A ta saradnja mora da bude na predvidljiv način. Predvidljivost je ključan uslov svake poslovne klime.
Druga oblast je transparentnost u javnim konsultacijama…
To je veoma zanimljiva preporuka. Šta ona konkretno znači?
… Kao Savet imali smo iskustva u više navrata i dali smo jasnu zamerku da se javne konsultacije obavljaju na način koji nam ne dozvoljava da na pravi, analitičan način damo svoje sugestije. Nama je to jako bitno. Nedopustivo je da FIC dobije predlog jednog zakona sa zahtevom da na njega damo sugestije i primedbe u roku tri do pet dana. Otvoreno govorim, treba nam dovoljno vremena da možemo da damo kompetentan odgovor. To je bila jedna od naših glavnih sugestija partnerima u Vladi.
U oblastima kao što su devizno poslovanje ili stečaj, postoje dobri zakoni i samo ih treba primeniti i eventualno dopuniti dobrim podzakonskim aktima. Ne sme se ostaviti prostor za rečenicu „čekaj da vidim, možda može i ovako“
Ta praksa ubrzanog traženja odgovora kao da se ustalila?
Imali smo više takvih slučajeva, istina ne u poslednje vreme.
FIC ima „barometar“ i za ocenu napretka pojedinih oblasti?
Imamo vrlo jasnu metodologiju za ocenjivanje. Svaka oblast koja prolazi kroz Belu knjigu ima svoju numeričku kategorizaciju. To je „suva“ analitika u koju je uloženo puno rada, kako bi zaključak bio što objektivniji. Na primer, oblast koja je pokazala veliki napredak je izgradnja i izdavanje građevinskih dozvola. Tu je bilo dosta pozitivnih promena. Zatim, digitalizacija, iako tu vidimo dosta potencijala za dalji napredak. Onda, infrastruktura i transport. Ali oblasti kao što su bezbednost hrane, poreske reforme… imaju sporiji napredak.
Vrlo često se čuje da je Srbija poreski raj za privrednike. Šta tu onda ima još da se napreduje?
Evo da budem vrlo konkretan. Glavna očekivanja iz Bele knjige su instrukcije za primenu poreskih zakona u vidu propratnog dokumenta za svaki zakon koji bi mnogo pomogao malim i srednjim preduzećima. FIC ne govori o visini poreza, govorimo o potrebi postojanja instrukcije za primenu poreskog zakona da bi se izbegla mogućnost interpretacije zakona. Takva instrukcija ne postoji. To znači da imamo zakon, a onda se donesu podzakonska akta koja omogućavaju poreskim inspektorima da subjektivno tumače zakon. Mi ne tražimo da se porez smanji, tražimo samo poštovanje procedura i predvidljivost.
Zatim oblast radnopravnih propisa. Evo primer, FIC se zalaže za regulisanje iznajmljivanja radne snage. Time se daje fleksibilnost iznajmljivanja radne snage u zavisnosti od poslovnih potreba poslodavca. To postoji u svakoj uređenoj zemlji.
Ali u Srbiji postoje ogromni otpori takvom uređenju te oblasti?
Mi samo tražimo jasnu regulativu. Svaki investitor brine o troškovima svog poslovanja i legitimno je da traži fleksibilnost pri zapoljšavanju radne snage. Uostalom, ne živimo više u doba socijalizma. Danas u Srbiji ne postoji takav okvir za zapošljavanje radne snage.
Šta je problem s propisima o bezbednosti hrane?
Nisu do kraja usklađeni sa propisima EU. Radi se o bezbednosti građana koji moraju da znaju šta jedu i da znaju da su adekvatno zaštićeni. Naša preporuka je da se srpski zakoni samo usklade sa zakonima EU. U Beloj knjizi smo napisali: „Uskladiti Zakon o bezbednosti hrane i Zakon o sredstvima za zaštitu bilja sa regulativom EU i povećati kapacitete svih institucija nadležnih za bezbednost hrane“. Ali ta preporuka još nije prošla.
Koliko se sećam, taj zahtev figurira u Belim knjigama FIC-a već nekoliko godina?
Tako je. To je jedna od preporuka koja pokazuje najmanji napredak.
Savet godinama preporučuje i promene Zakona o stečaju. Mnogi kažu da taj zakon nije loš. Na čemu sada FIC insistira?
Ključna preporuka vezana je za automatski stečaj. Da se Zakon uskladi s Ustavom. Odnosno, da stečaj ne sme da traje tri godine. Da se zna tačno koji su preduslovi da bi neko ušao u stečaj, da taj neko uđe u stečaj i da cela procedura traje samo onoliko koliko zakon propisuje a ne beskonačno. Naša preporuka glasi: „Dodatno ograničiti mogućnost zabrane prinudnog izvršenja nad imovinom stečaja i ne dozvoliti stečajnim dužnicima odlaganje prinudne naplate“. Suština naše preporuke je da Zakon mora da štiti poverioca. A u Srbiji još važi princip zaštite dužnika. Zato je to jedna od glavnih preporuka FIC-a koja treba da napravi napredak.
FIC ima još jednu neobičnu preporuku – poboljšanje Zakona o deviznom poslovanju. Zar taj zakon treba još nešto popraviti?
Naša preporuka kaže: „Prilagoditi Zakon i njegovo tumačenje tako da se mogu sprovoditi sve aktivnosti koje nisu eksplicitno zabranjene. Učiniti javno dostupnim sva mišljenja državnih institucija, ovo se posebno odnosi na mišljenje Narodne banke i kako bi se osigurala bezbednost u primeni“. Znači, pre svega usaglasiti Zakon i njegovo tumačenje kako bi mogle da se sprovode sve aktivnosti koje eksplicitno nisu zabranjene. U Srbiji je danas moguće zabraniti i ono što nije eksplicitno zabranjeno zato što postoje nejasna tumačenja. To je ono za šta se FIC zalaže – za doslednu primenu zakona i regulisan zakonski okvir. Mi ne kažemo da je taj okvir loš, on je dosta dobar, ali može još da se unapredi. A zakone treba da prate adekvatni akti koji moraju da minimizuju subjektivizam državnih službenika u tumačenju zakona.
Rekli ste da Srbija u mnogo slučajeva ima dobre zakone. Da li je problem u previše prostora za njihovo subjektivno tumačenje?
U oblastima kao što su devizno poslovanje ili stečaj, postoje dobri zakoni i samo ih treba primeniti i eventualno dopuniti dobrim podzakonskim aktima. Ne sme se ostaviti prostor za rečenicu „čekaj da vidim, možda može i ovako“. Ne kažem da uvek postoji loša namera, možda postoji strah tih ljudi da primene nešto što ne znaju. Zato posle dobrog zakona treba napraviti dobre podzakonske akte koji propisuju ponašanje državnih službenika u konkretnim slučajevima sprovođenja zakona. To neznanje, ili loša namera, usporava investitore u mnogo poslova i doprinosi nepredvidivosti poslovnog ambijenta.
FIC želi da bude partner i da pomogne državi da popravi ambijent kako bi došli i drugi strani investitori.
Ja radim u pet zemalja – od Ukrajine do Slovenije, gde je kompanija IKEA do sada realizovala ili je u fazi realizacije skoro pola milijarde evra investicija. Mi osećamo da Srbija ima dobrodošlicu za strane investitore. Šteta je ne iskoristiti FIC kao organizaciju koja može da pruži ekspertizu i bude još aktivniji partner u promeni poslovnog ambijenta. U Srbiji postoji taj potencijal, ali samo ako se adekvatno iskoristi.
Može li neko da optuži Savet za lobiranje u korist stranih investitora?
Drago mi je što ste postavili to pitanje. Niste prvi koji ga postavlja. Ne mogu da se složim s konstatacijom da je FIC lobistička grupa i hajde da razjasnimo stvari. Savet stranih investitora potpuno je nezavisna organizacija koja se isključivo finansira članarinom svojih članova. Zastupamo više od 120 kompanija koje su investirale u Srbiju više od 30 milijardi evra i zapošljavaju skoro 100.000 ljudi. To su ekonomski velike i jake kompanije koje na svetskom nivou predstavljaju ono najbolje u svojoj branši i industriji.
Kad je 2002. godine osnovan Savet, u njemu je bilo 14 kompanija sa 3.160 zaposlenih. Ne mogu ja kao čovek iz kompanije IKEA, a isto važi za Nestle ili Telenor, da kažem na Upravnom odboru Saveta da imam problem i tražim da mi ga Savet reši. To bi bila lobistička logika i organizacija. Mi svoje kompanijske probleme, ako ih imamo, rešavamo potpuno odvojeno od FIC-a. A s druge strane, koristimo iskustva naših kompanija za predloge FIC-a u Beloj knjizi kako bi se poboljšao poslovni ambijent. U pravljenju Bele knjige ima mnogo analitičkog, stručnog rada.
Zato smatramo da država može imati velike koristi od FIC-a, na primer, u korišćenju naše ekspertize. U Srbiji rade kompanije koje posluju u 50 zemalja. U njih dolaze ljudi koji su radili na mnogo mesta, stekli veliko iskustvo i oni mogu da pruže mnogo informacija i dobrih predloga u poboljšanju poslovnog ambijenta. A promena poslovnog ambijenta dobra je i za strane i za domaće investitore, dobra je za sve.
U Srbiji rade kompanije koje posluju u 50 zemalja. U njih dolaze ljudi koji su radili na mnogo mesta, stekli veliko iskustvo i oni mogu da pruže mnogo informacija i dobrih predloga u poboljšanju poslovnog ambijenta. A promena poslovnog ambijenta dobra je i za strane i za domaće investitore, dobra je za sve
Kako biste odgovorili na primedbe dela domaćih privrednika koji smatraju da vlast favorizuje strane investitore?
Ne slažem se s tom tezom.
Začudio bih se kad bih čuo takve primedbe na neku kompaniju-članicu FIC-a. To su inače velike međunarodne kompanije koje imaju najbolju praksu, koje vode računa o svojim zaposlenima, koje imaju dugoročnu orijentaciju poslovanja u Srbiji i koje se istinski zalažu za poslovanje na tržišnim principima. Zalažemo se za ista pravila za sve i mi ćemo ih se pridržavati.
Lično sam imao iskustva sa ulaskom na tržište Srbije, ispred kompanije IKEA. Taj proces trajao je 10 godina, mnogo duže od inicijalno planirane četiri, što samo po sebi najbolje ilustruje da nismo imali poseban tretman. Ima dosta sličnih primera među stranim investitorima.
Da li je proces trajao toliko dugo jer je IKEA insistirala da se u Srbiji stvore pravila, propisi i uslovi kakvi postoje u svim državama gde ona ima svoje robne kuće?
Mnogi razlozi su uticali na dužinu procesa. Nije postojao urađen plan detaljne regulacije za našu lokaciju. Mi smo kao investitor došli, finansirali taj plan i šire od naše lokacije i za to je trebalo vreme. Onda, postojao je nedostatak infrastrukture, pa smo mi zajedno s gradom Beogradom i republikom Srbijom investirali u to. Bilo je i pomeranje naplatne rampe na auto-putu. IKEA je bila prvi investitor koji je prošao kroz proces objedinjene procedure jer smo insistirali da nemamo posla s 15 javnih preduzeća koja treba da nam daju dozvole nego nam treba jedan kontakt na nivou države i Beograda. Zatim, IKEA je prvi investitor koji je dobio elektronsku građevinsku dozvolu. I mi smo sve to dobili iako je dugo trajalo. To što smo devet godina čekali robnu kuću u Srbiji baš ne ide u prilog tezi da su strani investitori favorizovani.
Hoćete da kažete da je IKEA kao investitor vrlo pomogla Srbiji da popravi poslovni ambijent?
Nadamo se da smo kroz dobru saradnju sa institucijama dali pozitivan primer kako saradnja i obostrana posvećenost pronalaženju efikasnih načina rada i unapređivanju procedura rezultiraju uspehom. Mi smo 2017. godine otvorili robnu kuću čijim smo poslovanjem vrlo zadovoljni. Ona nas je koštala 70 miliona evra. U međuvremenu, na osnovu sveg iskustva i promena nabolje poslovnog ambijenta IKEA je odlučila da investira još 50 miliona evra u trgovački centar koji će biti na placu do naše robne kuće u Bubanj potoku, u sklopu koga će biti veliki broj svetski poznatih trgovaca, kad ga završimo krajem iduće godine. Dakle, ukupno ulažemo 120 miliona evra. To je primer da promene u poslovnom ambijentu daju direktan efekat u obliku nove strane investicije.
Predvidljivost je ključan uslov svake poslovne klime. Druga oblast je transparentnost u javnim konsultacijama
A opet, Savet kaže da može još bolje?
U FIC-u verujemo da Srbija ima potencijala da se reformiše na brzi način, da se ambijent još više promeni i uveren sam da će to imati uticaj na kompanije da više investiraju. Veliki broj švedskih i skandinavskih investitora kontaktirao je s kompanijom IKEA oko iskustva i zamolili su da sa njima podelimo praksu. Neke od tih kompanija odlučile su da investiraju u Srbiji direktno kao posledica dolaska kompanije IKEA. Mi smo za mnoge druge bili i signal i reper.
Kako je reagovala država na predlog FIC-a o oživljavanju Radne grupe?
Vlada je naš predlog prihvatila na pravi način. Postigli smo jasan dogovor da će rad Grupe ići uzlaznom putanjom. Verujemo, a ima i naznaka, da taj rad ide u dobrom pravcu i da će biti bolji rezultat.
Savet stranih investitora je dobronameran partner, s ogromnim iskustvom, analitikom i dobrom voljom. Verujemo da postoji potencijal i dodajemo dozu optimizma. Činjenica je da FIC ima priliv novih članica. Imamo nove kompanije koje dolaze u Srbiju, one kontaktiraju s nama i hoće da investiraju. Vidimo da postoji interes, to nije floskula. Ali priliv direktnih stranih investicija može biti još veći i može doprineti povećanju ekonomskog rasta i njegovoj održivosti. I mi verujemo da može bolje.
Tagovi
