„Voda je progutala našeg vunderkinga, koji je u savršenom odelu hodao po njoj, mlad, nasmejan, moderan“: Godinu dana Žutih prsluka

Širom Francuske, uz nerede, privođenja – tačno kako je prošlo i prethodnih 356 dana ljudi koji su uzdrmali Francusku i pokrenuli svet – obeležena je godišnjica „žutih prsluka“.

Pokret je nastao spontano, prvobitno neorganizovanim okupljanjem protivnika novog oporezivanja i povećanje cena goriva. Međutim, akumuliranjem nezadovoljstva, građana koji su se osetili ugroženim zbog sve veće nezaposlenosti, pada prosečne plate i nivoom socijalne zaštite najnižih slojeva, pokret je dobio masovnost, a njegove aktivnosti itenzitet.

„Godinu i po dana nakon što je većinski glasao za čoveka koji se hvali da je oduvao obe vladajuće partije, koje su vladale prethodnih četrdeset godina, narod se naljuti na svog vođu“, napisao je Serž Alimi za Mond diplomatik, a taj tekst mogli ste da čitate i u srpskom izdanju ovog lista objavljenom u januaru.

„Vođa je popustio – kao i brojni prvaci njegovog soja koji su mu prethodili. Oni su takođe bili mladi, nasmejani, moderni: Loren Fabijus, Toni Bler i Mateo Renci. Liberalna buržoazija veruje da je žrtva okrutne prevare. Predsednički izbori 2017. godine – čudo, proviđenje, deux ex machina – probudili su joj nadu da će Francuska ostati srećno ostrvo usred haosa na Zapadu. Dok je Makron polagao zakletvu uz zvuke Ode radosti, britanski nedeljnik Ekonomist, etalon raspoloženja međunarodnih vladajućih klasa, predstavio ga je na naslovnici kako, poput Isusa, hoda po vodi sa osmehom na licu, u odelu savršenog kroja.

Voda je ipak progutala našeg vunderkinda – previše uverenog u sopstvenu procenu i previše ravnodušnog prema ekonomskoj poziciji drugih“, napisao je Alimi.

Francuzi su bili besni zbog toga što je Makron „socijalne probleme koristio kao ukras“ i često je opisivan kao vladar koji nema sluha za one koji su siromašni, jer je i sam bogat „preko svake mere“.

Upravo zbog toga, pokretu su se pridružili i oni koji nisu bili ugroženi u socijalnom smislu, ali su prepoznali da bi francusko društvo moglo da prođe kroz bolne društvene podele.

„Nemoguće je da hrabrost da se ustane protiv poretka dolazi samo od onih koji u njemu pate“, rekao je pisac Gregoar Bulije.

Novinar i poslanik Nepokorene Francuske Fransoa Rufan u direktnom razgovoru sa Makronom, sa kojim je išao u istu privatnu školu, podsetio je da je „pozicija predsednika izum“ i naglasio da je vizija današnjih moćnika „gora od aristokratske i da se zasniva na nadljudima i inferiornim bićima“.

Novinar Huan Branko često je situaciju u Francuskoj opisivao kao „ideološki rat“, a žuti prsluci su ubrzo prešli granice Francuske.

Širom sveta taj pokret bio je inspiracija nezadovoljnim masama da ustanu i pokušaju da se izbore za svoja prava.

Žuti prsluci na telima 282.000 Francuza koji su se sredinom novembra okupili na poziv upućen preko Fejsbuka, van svih političkih i sindikalnih okvira, tako su postali simbol.