Voja Antonić: „Inovacije se danas stvaraju uglavnom korporacijski, manje kao rezultat lucidnog uma“

Po definiciji, sukob među naraštajima događa se kada im se sukobe interesi ili ideali, zavisi iz čijeg ugla posmatrate. Novopečeni jaz generacija ogleda se u načinu na koji se mlada Greta Tunberg obratila političarima u UN zbog ugrožavanja planete i života narednih generacija, ali i u načinu na koji joj je odgovorio Džeremi Klarkson, glasnogovornik onih optuženih za nemar.

Šest generacija od 20. veka pa naovamo, i nimalo skromnosti u stalnom nadmetanju koja je najbolja, ili koja je najviše pogrešila.

Voja Antonić, pronalazač, novinar i pisac, podseća da klimatske promene jesu „verovatno najveći problem koji u ovom trenutku preti čovečanstvu, kao što mu je šezdesetih godina pretio nuklearni sukob svetskih sila“, ali dodaje da nije tako jednostavno kao što se polarizuje taj „dijalog“ između Grete i Džeremija. Ali je ipak manje na strani Klarksona.

„Svaka generacija je ponešto stvorila i ponešto uništila, ponešto nasledila od prethodne i ponešto ostavila sledećoj. Tačno je da je generacija začeta sredinom prošlog veka iznela ogroman deo informatičke revolucije na svojim leđima, ali je u tome uživala više nego što današnja deca mogu da zamisle. Mnogi ljudi (ovde ubrajam i sebe) koji su aktivno učestvovali u toj revoluciji, danas kažu da je ona dala smisao njihovom životu. Zašto bi onda neko trebalo da bude zahvalan bilo kome od nas?“, pita se Antonić. „Još je veća greška proglasiti jednu generaciju za tvorce, a drugu za potrošače. Takva podela dostojna je samo političara-demagoga, koji poziva narod na žrtvu ‘da bismo stvorili nešto za svoju decu’, a u stvari je istina da je on, na neki volšeban način, materijalno obezbedio i decu svoje dece. Zbog svega toga treba biti oprezan u procenama zasluga drugih ljudi.“

„Kako bismo, u svetlu svega toga, videli Bila Gejtsa, Stiva Džobsa i slične heroje istorije kompjutera?“, pita se Antonić i dodaje: „Realno gledavši, Gejts nije stvorio ništa osim svoje imperije i velikog bogatstva. Operativni sistem Windows je nastao 1985. godine da bi ponudio konkurenciju Apple-ovom operativnom sistemu, i u njemu zapravo nema ni približno toliko inovacija koliko ima profita. Ni Stiv Džobs ne može da se pohvali da je stvorio bilo šta osim, ponovo, imperije i bogatstva. Prvi Apple kompjuter nije stvorio on nego Stiv Voznijak, i taj kompjuter je bio završen kada ga je Voznijak 1976. godine pokazao Džobsu. Druga je stvar to što Voznijak nije imao osećaj za posao, pa bi bez Džobsa taj kompjuter ubrzo prekrila prašina. Verovatno je da nijedan od njih ne bi bio uspešan bez drugog, a pitanje je i da li oba ta talenta mogu da postoje u jednoj osobi. Možda bi to mogao da nam razjasni Klajv Sinkler, tvorac Spektruma, ali bi se njegovim primerom pre dokazalo suprotno, jer on sam nije uspeo da izgradi imperiju na početnim uspesima, ma kako spektakularni oni bili.“

Na pitanje da li bi i danas bio moguć sličan podvig, i da li čist talenat i entuzijazam još uvek imaju snagu kojom bi pokrenuo toliku masu za sobom, Antonić konstatuje: „Teško, jer inovacije se danas stvaraju uglavnom korporacijski, manje kao rezultat rada jednog lucidnog uma, a više kao cilj kapitala i veštih menadžerskih zahvata. Jedina mogućnost leži u sasvim novim paradigmama, konceptima koji ruše staro i postavljaju novi temelj“, ističe čovek koji nam je doneo „Galaksiju“.

CEO TEKST PROČITAJTE U NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET