Vojne igre gladi: Ko će koga pre iscrpeti u Ukrajini?

Ruske oružane snage ušle su u rat sa Ukrajinom sa ogromnim prednostima u vojnoj opremi i tehnologiji u odnosu na neprijatelja. Bar na papiru, ruska vojska je bila posebno dobro opremljena za svoj poduhvat, sa dovoljno oklopnih vozila, artiljerijom i preciznim projektilima, kao i impresivnim nizom sistema za podršku u borbi, uključujući letelice bez posade i elektronsko ratovanje.

Na samom početku, međutim, Rusija je imala znatno slabije rezultate od očekivanih. Njihova ambiciozna strategija da brzo dislociraju ukrajinske snage, zauzmu velike gradove na istoku, opkole Kijev i uspostave režim blizak Kremlju – brzo je pokazala manjkavosti. Moskva je ostala upletena u veliki dug i brutalni rat, gde se samo čeka ko će koga pre iscrpeti. Rat je ostao usredsređen prvenstveno na jugoistočnu Ukrajinu, uz raketne udare širom zemlje. Ruske snage su pretrpele ogromne gubitke kako među ljudima tako i materijalne.

Kremlj ulaže hitne napore da ovo nadoknadi, mobilišući svoje rezerviste i povećavajući proizvodnju. Ruski lideri pribegavaju i kriznom menadžmentu, povlačeći opremu Sovjetskog Saveza iz skladišta i kupujući materijal iz Irana i Severne Koreje. Međutim, do sada su se takve mere pokazale kao nedovoljne.

Centar za Strategijske i Internacionalne Studije u Vašingtonu objavio je istraživanje u kojem se procenjuje u kojoj meri će rastuća nestašica opreme i municije u Moskvi uticati na njenu sposobnost da vodi rat, kao i vojne operacije u drugim oblastima.

Šta sve gubitak opreme povlači sa sobom?

Posle više od godinu dana rata, ogromni gubici Rusije u opremi sve više je onesposobljavaju. Naknadna proizvodnja naoružanja ne uspeva da omogući kontinuitet. Moskva ulaže sve napore da je poveća, ali uz sankcije Zapada i trajna ograničenja kapaciteta, čini se kao da su im ruke sve jače vezane na svakom polju proizvodnje naoružanja.

Gubitak opreme na neke sposobnosti utiče više nego na druge. Do sada je više ispaštala ofanziva od defanzive. Neočekivano veliki gubici tenkova dodatno su smanjili sposobnost vojske za manevrisanje. Nedostaci artiljerije i rastuća nestašica municije ostaviće sve veće posledice, jer će biti nemoguće izdržati masovne vatre tokom narednih operacija.

Nasuprot tome, Moskva je do sada održala tempo u operacijama bespilotnih letelica. Takođe je uspela da održi kontinuitet u napadima preciznim udarima dugog dometa, uprkos tome što je smanjila svoje početne zalihe raketa prelaskom na jeftiniju i održiviju kombinaciju.

Važno je, međutim, zapamtiti da svaka kategorija oružja u određenoj meri zavisi od druge, da nijedna ne stoji sama za sebe i ako se neka od sposobnosti degradira, degradiraće se i druge. S druge strane, održavanje snage u jednoj oblasti često može pomoći da se nadoknade druge slabosti. Ruske prednosti u artiljeriji korišćene su da se nadoknade nedostaci manevarskih jedinica, na primer. Manevarski rat dugo je bio stub ruskog načina ratovanja, a ruske tenkovske grupe igraju centralnu ulogu u takvim operacijama.

Tokom početne invazije, međutim, pokušaji Rusije da vodi oklopno manevarsko ratovanje su uglavnom bili neuspešni, osim na jugu. Ukrajinske snage su uspele efikasno da iskoriste protivtenkovsko naoružanje kako bi nanele težak udarac ruskim oklopnim vozilima.

Borbeni tenkovi

Rusija je ušla u rat sa oko 2.927 tenkova prema Vojnom bilansu 2022. Do februara 2023, izgubila je najmanje dve trećine od ukupnog broja. Stvarni gubici tenkova na frontu verovatno znatno premašuju ovaj iznos. To znači da Rusija gubi u proseku oko 150 tenkova mesečno.

Fabrike nisu bile u mogućnosti da proizvedu dovoljno tenkova da nadoknade ove gubitke.

Biće potrebni meseci, a u mnogim slučajevima i godine, da se dodaju nova postrojenja i oprema, angažuju kvalifikovani radnici i uspostave lanci snabdevanja. Štaviše, proširenje kapaciteta će se verovatno dodatno zakomplikovati gubitkom pristupa vrhunskim zapadnim mašinama koje su trenutno blokirane sankcijama, iako Rusija pronalazi načine da zadrži pristup nekima od njih.

Prema nedavnim svedočenjima američkih obaveštajnih zvaničnika, ruskim snagama će biti sve veći izazov da sprovedu čak i skromne ofanzivne operacije, bez dalje mobilizacije i dodatnih zaliha municije.

Artiljerija i municija

Isto kao i sa tenkovima, kako je rat odmicao, gubici artiljerije su rasli, dok su zalihe municije bivale sve više iscrpljene. Sve je to posebno problematično za ruske snage jer strategija Kremlja kritično zavisi od artiljerije.

Artiljerijske i raketne snage imale su preko 4.894 artiljerijske platforme u aktivnoj upotrebi 2022. prema Vojnom bilansu. Od tada su izgubile značajan kapacitet.

Suočena sa takvim problemima, Rusija sprovodi niz mera kako bi se održala. Ruske odbrambene firme nastavljaju da isporučuju nove i unapređene artiljerijske sisteme za front. Ipak, ni u ovom slučaju stope proizvodnje nisu dovoljne da nadoknade gubitke.

Nedostatak municije je mnogo više otežavajući faktor za Rusiju nego što su njeni artiljerijski gubici, pošto još uvek ima dovoljno oružja da iznese masovnu vatrenu moć kada je to potrebno.

U poslednje vreme, Kremlj se obraća Severnoj Koreji i Iranu za dodatnu artiljerijsku municiju. Iako nisu beznačajne, malo je verovatno da će do sada uključene količine materijalno poboljšati situaciju snabdevanja. Jedan američki zvaničnik je izvestio da Rusija sada koristi artiljerijske granate stare 40 godina.

Američki zvaničnici su izvestili da je ruska artiljerijska paljba opala za 75 odsto, što je podstaklo spekulacije da Rusiji može opasno ponestati artiljerijske municije ili da pokušava da sačuva municiju. U aprilu 2023. godine, šef ruske privatne vojne kompanije Vagner, Jevgenij Prigožin, pretio je da će povući svoje snage sa fronta zbog tekuće nestašice municije.

Bespilotne letelice

U poslednjih 15 godina, Rusija je nadoknadila svoje kašnjenje u korišćenju bespilotnih letelica, razvijajući seriju borbenih dronova’. Prema Kremlju, ušli su u rat sa oko 2.000 vojnih dronova raznih vrsta, raspoređenih po različitim službama.

Sankcije utiču i na dronove.

Zbog ovakvih problema, suočili su se sa ozbiljnom nestašicom dronova nekoliko meseci nakon rata. Da bi kompenzovali, počeli su da kupuju komercijalne bespilotne letelice koje proizvode kineske kompanije, preko onlajn prodavaca i drugih kanala. Moskva ostaje veoma zavisna od kineskih civilnih dronova. Prema podacima ruske carine, Kina je Rusiji od početka rata prodala više od 12 miliona dolara u bespilotnim letelicama i njihovim delovima. Dronovi ruskih dobrovoljačkih grupa nisu uračunatu u ovom izveštaju.

Ako bi se Rusima pristup kineskim bespilotnim letelicama smanjio zbog sankcija, ili ako bi se gubici na frontu značajno povećali, to bi ozbiljno narušilo mnoge prednosti koje ruske snage stiču koncentrisanom upotrebom bespilotnih letelica.

Precizni udari velikog dometa

Ruski precizni udarni sistemi dugog dometa i balističke rakete odigrali su veliku ulogu tokom invazije. Ovi sistemi su se uveliko koristili za napad na civilne i vojne mete od visoke vrednosti u Ukrajini, i prema operativnom i prema strateškom značaju.

Vremenom, ruska vojska je smanjila korišćenje projektila dugog dometa. Ministarstvo odbrane ulaže napore da poveća proizvodnju, a ruski proizvođači raketa rade u tri smene. Sankcije bi sve više mogle da ometaju ova nastojanja, s obzirom na to da se proizvodnja ovih naprednih projektila u velikoj meri oslanja na zapadnu elektroniku.

Napadi balističkih raketa nameću troškove ukrajinskom stanovništvu, remete ekonomiju i oblikuju donošenje odluka u rukovodstvu. Oni udaraju i drže u opasnosti civilne infrastrukture širom zemlje.

Ko prvi bude iscrpljen doživeće poraz

Od početka rata, Amerika i njeni saveznici uložili su zajednički napor da podrže Ukrajinu pružanjem vojne pomoći i uvođenjem sankcija Rusiji. Vojna pomoć stigla je u vidu vojne opreme i razmene obaveštajnih podataka o raspoređivanju ruskih snaga. Sve je to Ukrajini omogućilo da brzo unapredi sopstvenu vojsku i da se energično bori protiv ruskih snaga. Tako su se iscrpeli ruski vojni kapaciteti.

Sankcije su, takođe, imale neposredan uticaj na rusku odbrambenu proizvodnju tako što su naglo prekinule veze snabdevanja, iako je njihove direktne efekte možda teže uočiti. Ipak, postoje brojne naznake da one stavljaju rusku odbrambenu industriju pod prinudu i otežavaju prevazilaženje gubitaka.

Tako je vatrena superiornost ruskih snaga ostala narušena, ograničavajući njihovu sposobnost manevrisanja i potkopavajući sposobnosti u drugim oblastima. Ukrajinske snage dobile su mogućnost da obnove svoju kontraofanzivu, iako još nije jasno koliko će takva situacija trajati.

Gde je bilo moguće, ruski vojni lideri su smanjivali tempo operacija, povlačili se na potencijalno uspešnije pozicije, prilagođavali svoju taktiku i ograničavali potrošnju municije. Isto tako oni preduzimaju vanredne mere da povećaju proizvodnju odbrane i popune svoje snage. Zbog sankcija, ovo uključuje izvlačenje stare opreme iz sovjetske ere iz skladišta i nabavku dronova iz Kine i Irana.

U suštini, u toku je bitka iscrpljivanja – vojne igre gladi.