Smeštena između planina i Mediteranskog mora, pokrajina Almerija na jugu Španije nekada je bila mesto na kojem su se snimali špageti vesterni kakvi su proslavili Klinta Istvuda.
Danas se na kilometrima dugom području prostiru plastenici u kojima se uzgajaju paradajz, paprika i drugo povrće koje je ovu nekada siromašnu oblast pretvorilo u centar poljoprivrede.
Najvažnije seme koje je proklijalo ovde na južnoj obali Španije je Voks, prva krajnje desničarska partija u Španiji od kraja Frankove diktature 1975. godine.
Pošto je španski premijer Pedro Sančez 15. februara saopštio da će raspisati nove izbore, Voks će sada imati priliku da ispita svoju poziciju na nacionalnoj političkoj sceni. Španija je dosad odolevala zovu desničarskog nacionalizma koji je u Evropi doživeo renesansu, zato će proboj Voksa biti velika stvar za ovu iberijsku zemlju.
Na regionalnim izborima prošlog decembra u Andaluziji, gde se nalazi Almerija, Voks je osvojio 11 odsto glasova. U Ehidu, gradu sa oko 90.000 stanovnika, podrška je dostigla 30 odsto.
Ono što je udahnulo život Voksu je, kažu njihove pristalice, rastuća potreba da se španski nacionalizam potvrdi i odbrani u trenutku kada se smatra da postoje pretnje integritetu zemlje.
Te pretnje za Voks podrazumevaju, između ostalog, i migracije, iako ova oblast u Španiji umnogome zavisi od sezonskih radnika, ali i borbu Katalonije za nezavisnost, koja se smatra pokušajem bogate severne pokrajine da okrene leđa siromašnim južnjacima.
“Ilegalna migracija je problem za čitavu Španiju”, kaže Huan Fransisko Rohas, predsednik Voksa u Almeriji, gde je samo u toku prošle godine stiglo 14.000 migranata iz Afrike kada je populistička vlada Italije zatvorila svoje granice.
Iako većina stanovništva u Španiji zauzima tvrd stav prema otcepljenju Katalonije, zemlja je tolerantna po pitanju migracija.
Uspon Voksa u zemlji u čiju je istoriju upisana diktatura Fransiska Franka mnoge je uznemirila.
Santjago Abaskal, osnivač Voksa, ima društvo u Evropi; on se tokom predsedničke kampanje 2017. godine u Francuskoj pridružio nacionalistički orijentisanoj Marin Le Pen.
“Ako pogledate Trampa u Americi, ili Bolsonara u Brazilu, videćete da ljudi sada žele političare koji su dovoljno snažni da ispune svoja obećanja”, kaže Huan Karlos Perez Karenjo, vlasnik kompanije za transport.
Voks nije zvanično preuzeo fašističke simbole koje brojne manje grupe u Španiji neretko eksploatišu, a koji su postali vidljiviji otkada se vodi rasprava oko Katalonije.
Voks je umesto toga obećao da će poništiti “zakon o istorijskom sećanju” iz 2007. godine koji predviđa uklanjanje frankističkih simbola sa javnih mesta. Ova stranka sebe smatra braniocem katoličkih vrednosti i planira da zatvori džamije osumnjičene za radikalno propovedanje.
Etablirane konzervativne partije u Španiji izjasnile su se da će se pridružiti Voksu u ovim nastojanjima, ako je to potrebno.
Pepe Moreno (87) koji je svoju kuću pretvorio u muzej starinskih automobila kaže da je oduvek glasao za Narodnu partiju, ali da razmišlja da sada počne da glasa za Voks, uglavnom zbog korupcije. On, međutim, ima na umu i migracije.
“U redu je da pustimo u zemlju neke od njih”, kaže Moreno. “Ali ne ovako, da ne znamo ni ko je uopšte ušao u Španiju.”
U Ehidu je 2000. godine došlo do rasnog nasilja, kada su meštani napali migrante pošto su ih optužili za seriju ubistava.
Ali takav sukob nije se dogodio skoro, prema rečima zvaničnika, iako je broj migranata u Almeriji porastao.
“Verovatno zahvaljujući Kataloniji je Voks uspeo da uhvati trenutak nacionalističkog zanosa u kojem su oni najranjiviji uvek žrtvena jagnjad”, kaže Huan Miraljes, predsednik nevladine organizacije koja pomaže migrantima.
U nedostatku proverenih zvaničnih statističkih podataka, Miraljes kaže da desnica koristi društvene mreže za širenje lažnih statistika o porastu kriminala i širenju bolesti.
Dok je jednog dana sedeo sa drugim članovima muslimanske zajednice za večerom u džamiji, Isam Mehdaj, koji se bavi distribucijom vode lokalnim domaćinstvima, delovao je potpuno nezabrinuto zbog uspona Voksa.
“Šta god govorio Voks, ili bilo koja druga partija, mi smo potrebni ljudima ovde da radimo”, slegnuo je ramenima Mehdaj.
© 2019 The New York Times
Tagovi
