Kako li se to moglo činiti Karađorđu, balkanskom seljaku koji se bavio hajdučijom i do značajnijeg imetka došao tek kada je postao vođa ustanka?
Prvih godina ustanka stalno mu je nedostajalo novca koji je tražio od drugih starešina. I kada je postao neprikosnoveni vladar i u Topoli izgradio svoj „dvor“, on je i dalje u slobodno vreme sâm pleo ogradu imanja. Beograd je 1804. imao oko 8.000 stanovnika, a Beč je upravo na prelazu vekova prešao broj od 300.000. Polupismeni ustanički vođa koji je ruskog izaslanika Rodofinikina nazivao „šefe“, bojao se posle propasti ustanka da će ga austrijska vlada zatočiti u nekom udaljenom gradu, kao stoleće ranije grofa Đorđa Brankovića. Zato je prešao u Rusiju. Iz progonstva u Besarabiji išao je 1816. u audijenciju kod ruskog cara Aleksandra Prvog. Ne zna se mnogo o toj poseti, ali izvesno je da vožd nije postigao ono što je želeo. Te godine neumorni Karađorđe povezao se sa grčkom Heterijom, pripremajući ustanak balkanskih naroda mimo Rusije.
Nije poznato kada je Karađorđe pozirao poznatom dvorskom slikaru ove epohe Vladimiru Lukiču Borovikovskom (1757-1825). Srpski romanopisci sa kraja 20. veka pisali su kako je vožd po povratku ostalim prognanicima rekao kako ništa nije postigao pa su ga na kraju čak „i molovali“. Verovali su da je ostarili srpski vladar caricu podsetio na ruskog buntovnika Stijenku Razina, zbog čega je poželela da ga slikaju. Tako nam je ostao Karađorđev verni savremeni portret kakav nemamo u slučaju Sv. Petra Cetinjskog, Ilije Garašanina…
Da li je moglo biti veće razlike od ondašnje Rusije (koja je vladala i Aljaskom) i pobunjenog Beogradskog pašaluka? Kakvu li su suprotnost činili ruski car, rođak evropskih vladara i potomak Rjurikoviča, na jednoj, i Đorđe Petrović Crni, na drugoj strani?
Ipak, stotinu godina kasnije Karađorđeva praunuka Jelena rodiće u Sankt Peterburgu čukununuke cara Nikolaja Prvog, brata cara Aleksandra.
Vsevolod Ivanovič Romanov (1914-1973) i Jekaterina Ivanovna Romanova (1915-2007) ući će u istoriju ruske carske porodice kao poslednji Romanovi rođeni na tlu Rusije pre revolucije. Sudbina se poigrala sa Karađorđevim potomcima Romanovima. Knez Vsevolod otići će sa sestrom i babom u izgnanstvo, njegovog oca i stričeve pogubiće boljševici. U begu je pomogla i diplomatija prognane srpske države čiji je poslanik Miroslav Spalajković na jednom prijemu izgrdio samog Lenjina i pljunuo u njegovom pravcu.
Knez Vsevolod je u Londonu živeo čudan život. Ženio se tri puta, pijanstvo i sukobi pratili su bezdetne brakove. Blizak sa ostalim vladarskim kućama, ovaj rođak princa Filipa, supruga kraljice Elizabete Druge, živeo je brinući o deci kumova, pekinezerima i prodajući nasleđene slike starih majstora. Za vreme rata se dobrovoljno javio i obavljao ratne dužnosti u Londonu. Srpski prijatelji su ga primili u Jugoslovensku kraljevsku vojsku u činu majora. Umro je, ne navršivši šezdesetu godinu, posle duge borbe sa rakom.
Beograd i Beč danas imaju približan broj stanovnika.