Bilo je to pitanje koje nijedna majka ne bi trebalo da ikada postavi svojoj ćerki. Ali nisam imala izbora – njen život je bio u opasnosti. Morala sam da dođem do istine, i to brzo.
Indija je bila na kraju petodnevne posete kući pošto je došla iz Njujorka. Vozile smo se duž pacifičke obale na putu do doktora kada sam je pitala: „Indija… jesi li žigosana?“
Reči za koje nikad nisam pomislila da ću ih izustiti. Ni u milion godina.
Katarina Oksenberg se 2011. godine pridružila ćerki Indiji na seminaru organizacije pod nazivom NXIVM. Njena dvadesetogodišnja ćerka bila je na pragu izgradnje nove kompanije i obe su mislile da bi joj taj program mogao pomoći.
Ali, ubrzo, videla je zlokobnu stranu onoga što je trebalo da bude organizacija za samopomoć osmišljena da pomogne svojim klijentima da postanu najbolje verzije sebe. Ona se povukla iz organizacije 2013, ali Indija nije. Bio je to samo početak pakla…
OPŠIRNIJE ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 16. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET
Tagovi
Александар Поповић
Не треба да си много паметан па да видиш колика је цена тога што породице немају прави породични живот. Дете може да забразди и скрене на тотално несхватљив пут, а да ти то и не “констатујеш” и не предузимаш праве мере у правом тренутку. А од тога, када се уздрма породица, до растуреног друштва није далек пут.