„Vraćamo se u doba SSSR-a. Ljudi nas savetuju gde da nabavimo šećer. Ovo je ludo“: Dugi redovi i druge posledice sankcija Rusiji

Redove za šećer u Saratovu, ruskom gradu na jugozapadu te zemlje, bilo je teško ne uporediti sa sovjetskom erom, koji su oživeli strahove Rusa da će invazija Kremlja na Ukrajinu dovesti do novih nestašica karakterističnim u Sovjetskom Savezu, piše Gardijan.

Pakovanja šećera i heljde skoro su nestala sa lokalnih tržišta već početkom marta, samo nedelju dana nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu. A kada je kancelarija lokalnog gradonačelnika prošle nedelje objavila da će održati „posebne pijace“ za ljude koji će kupovati osnovne proizvode, u redovima se pojavilo se na stotine građana.

„Ljudi dele savete o tome gde je najbolje nabaviti šećer. Ovo je ludo”, rekao je Viktor Nazarov, kome je „baka dala zadatak da prošlog vikenda poseti specijalnu pijacu“.

„Tužno je i smešno. Čini se kao da je pre mesec dana bilo dobro, a sada ponovo pričamo o devedesetim, kupujemo proizvode jer se bojimo da će nestati“, rekao je Nazarov.

On je istakao da je posle sat i po vremena čekanja na glavnom gradskom trgu uspeo da kupi vreću od pet kilograma, koliko mu je bio dozvoljeno.

Drugi video snimci koji se dele na društvenim mrežama prikazuju borbe za šećer na pijacama u drugim gradovima u Rusiji, dok zvaničnici tvrde da je nestašica deo veštačke krize, prenosi Gardijan.

„Ono što se danas dešava sa šećerom ima za cilj stvaranje paničnog raspoloženja u društvu“, rekao je u utorak guverner ruske Omske oblasti, koja se suočava sa sličnim nestašicama.

Kako se ističe u tekstu Gardijana, iznenadne nestašice su deo onoga što će „biti teška godina za Rusiju“, koja će biti „obeležena ogromnom ekonomskom krizom, visokom inflacijom i izolacijom“.

„Mislim da se stalno vraćamo u SSSR“, rekla je Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije, ukazujući da će ruska vlada verovatno nastaviti da zatvara svetsku ekonomiju.

„Ne doživljavam to kao privremenu reakciju, a da ćemo onda brzo da se vratimo liberalnoj demokratiji i reintegraciji u svet, osim ako ne dođe do promene vlasti“, rekla je ona.

Dok su ruske trupe napredovale u Ukrajini, prodavnice u nekim velikim gradovima prijavile su nestašice osnovnih proizvoda kao što su tamponi. Cene uvezene robe, kao što su deterdžent tajd, odeća ili paste za zube, takođe su naglo porasle kako je vrednost rublje značajno opala.

Za rast cena osnovnih dobara, vlada je okrivila paničnu kupovinu i špekulante, rekavši da ima više nego dovoljno ponude da zadovolji potražnju.

„Kao i 2020. godine, i sada želim da umirim naše građane – u potpunosti smo obezbeđeni šećerom i heljdom. Nema potrebe da paničite i kupujete ovu robu – ima je dovoljno za sve“, rekla je Viktorija Abramčenko, zamenica premijera Rusije.

Ipak, đto je još više zabrinjavajuće, lekovi poput insulina počeli su da nestaju sa polica u apotekama. Neke ankete su pokazale da se ruski lekari suočavaju sa nestašicom više od 80 lekova u apotekama, uključujući insulin i popularni antiinflamatorni lek za decu. Ruski zvaničnici su još jednom okrivili paniku kod kupaca, napominjući da je većina zapadnih farmaceutskih kompanija rekla da neće ograničiti isporuke esencijalnih lekova u Rusiju.

„Ali kako se ruska ekonomija zatvara, očekuje se da će inflacija ove godine skočiti i do 20 odsto“, rekla je Ribakova.

„Za obične Rus to bi značilo siromaštvo i očaj. Ljudi su bili toliko zauzeti preživljavanjem. Dobijanje osnovnih lekova, osnovnih namirnica, preživljavanje od minimalnih penzija – građani su u ovu krizu došli veoma ‘tanki’. Nemaju ušteđevinu, jedva su preživljavali ranije, a sada će provoditi dane u redovima i bez pristupa osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i lekovima“, sumirala je situaciju Ribakova.

Natalija Zubarevič, ekspert za privredu ruskih regiona, primetila je da glavni razlog nedavnih nestašica nije samo šteta od sankcija, već i neuspeh lanaca snabdevanja i oklevanje da se izvrše velike kupovine dok je vrednost rublje i dalje tako nestabilna.

Hiljade zaposlenih su pogođene jer su velike strane kompanije, uključujući Ikeu i Mekdonalds privremeno napustile tržište. U međuvremenu, lokalne fabrike i drugi poslodavci takođe su počeli da zaustavljaju proizvodnju. Ranije ovog meseca, „AvtoVAZ“, jedan od najvećih proizvođača automobila u zemlji, bio je primoran da zaustavi proizvodnju određenih linija vozila.

A moskovski Šeremetjevo, najveći aerodrom u zemlji, rekao je u ponedeljak da će morati da otpusti petinu svog osoblja i obustavi dalje zapošljavanje jer se putnički saobraćaj značajno usporen zbog sankcija. Dugoročno, čitavi sektori ruske privrede bi mogli biti ugroženi, jer bi nedostatak pristupa zapadnim komponentama mogao uticati na sve, od putovanja avionom do proizvodnje robe široke potrošnje.

„Ekonomski rast je žrtvovan zarad ove ratne ekonomije“, rekla je Marija Šagina iz finskog Instituta za međunarodne poslove.

A nedavni egzodus najmlađih i najpametnijih u zemlji čini nejasnim ko će uskočiti sa alternativnim rešenjima, zaključuje se u analizi Gardijana.