Kad god se spomene data science, dva najčešća pitanja su: šta je to i ko se time bavi? Nauka o podacima (data science) u poslednje vreme dobija na značaju jer može biti vodilja ka društvenom razvoju ili poslovnom profitu. Danas se prikuplja veliki broj podataka i potrebno je znati šta raditi sa njima. Onaj ko radi ovaj posao mora da pronađe najbolje metode za njihovo prikupljanje, ukrštanje i analizu, a zatim da te podatke učini razumljivim za takozvane donosioce odluka, dakle za one koji će na osnovu tih podataka preduzeti neke konkretne mere.
Kakvo znanje je neophodno za bavljenje ovom naukom?
Oduvek je bilo ljudi koji su analizirali podatke, ali nikada nije bilo toliko podataka iz toliko različitih izvora. Tehnologija je iznedrila formiranje ove profesije. Vrlo često se misli da se ovom oblašću bave programeri, ali to nije uvek slučaj. Poželjno je da se poseduje osnovno programersko znanje, ali je takođe neophodno posedovati određeno znanje iz statistike i matematike. Jedna od najbitnijih stvari je i razvijen osećaj za komunikaciju i vizualizaciju podataka, jer sve te analize koje uradi „data scientist“ nisu dovoljne ukoliko ne ume da ih predstavi na jasan način onima koji nisu iz te struke. Poželjan je i osećaj za biznis jer se kod tih osoba izuzetno ceni ukoliko umeju da na osnovu analize podataka pruže i preporuke kako da se unapredi poslovanje.
Da li ima dovoljno stručnjaka kod nas?
Još uvek ne. Reč je o globalnom problemu, a ne samo našem, ali je činjenica da Srbija kaska za kadrovima iz prostog razloga što ova oblast još nije u dovoljnoj meri zastupljena u našem obrazovnom sistemu. Ono što ohrabruje je da ima značajnih pomaka, pa se uskoro mogu očekivati kadrovi koji će sa fakulteta izlaziti specijalizovani za ovu oblast. Međutim, industrija kao i obično ne može da čeka, jer su im zarad daljeg razvoja kadrovi potrebni odmah. Određene kompanije, prvenstveno one iz IT oblasti, obučavaju se same šireći stečeno znanje vrlo često i na zajednicu. Infostud grupa jedan je od primera.
Data driven kultura
Unutar kompanije mnogo razmišljamo o tome koji su sledeći koraci u razvoju digitalnog biznisa. Radomir Ikić, project manager na data science projektima, ukazuje da se razvija tzv. „data driven“ kultura koja se zasniva na odlučivanju prema podacima, a ne prema intuiciji. Velika količina podataka koji nastaju u interakciji posetilaca sa našim sajtovima, koristi se za predviđanje daljih poslovnih koraka. Budući da Infostud posluje u oblasti zapošljavanja, automobilizma, obrazovanja, nekretnina i osiguranja, dosežemo više od 70 odsto internet populacije Srbije. Međutim, ako tim podacima ne damo upotrebnu vrednost, ništa nismo uradili. Sa druge strane, ako se oni koriste na pametan način, svaki naredni projekat može brže da zaživi.
Zašto Subotica?
Nismo se fokusirali samo na razvoj ove oblasti unutar Infostud grupe, već i ka ispravljanju spomenutog nedostatka u obrazovanju time što uz pomoć eksternih stručnjaka znanje prenosimo i na zajednicu – Suboticu (gde nam je sedište), ali i širom zemlje. U Infostud Hub-u u poslednjih godinu dana organizovali smo data science kurs za kompanije, a zatim i Machine Learning konferenciju koja je okupila više od 120 ljudi. Sproveli smo i data science obuku za decu (gde su učili osnovne stvari iz obe oblasti), kao i „Woman in data science“, kurs za žene koji je prvi put održan kod nas. Reč je o franšizi američkog Stanford univerziteta koja je namenjena okupljanju i jačanju znanja iz ove oblasti među ženama.
Beleži se sve veće interesovanje za spomenute konferencije i obuke, pa otuda i prognoze poznavalaca ove oblasti da Subotica, ukoliko nastavi sa ovakvim aktivnostima, može izrasti u jedan od data science centara u Srbiji. Tu tezu potvrđuje i interesovanje za sticanje znanja u ovom gradu od „data scientist-a“ iz Mađarske i Hrvatske. Najviše raduje utisak domaćih i stranih predavača da naša zemlja ima izrazite talente za ovu oblast. Potrebno je samo njihovom znanju dati određenu svrhu, kako za kompanije, tako i za društvo, a to se radi uspešnim upravljanjem podacima.
Tagovi
