Kada sam bila dete, volela sam zoološki vrt, verovatno kao i sva deca, jer gde sam drugde u Beogradu imala priliku da sretnem lava ili žirafu ili majmuna? Trebalo mi je dosta vremena da obrnem to pitanje u ‘ako nigde u Beogradu ne mogu da sretnem lava, žirafu ili majmuna, otkud oni ovde?’. I otkud kralj džungle u kavezu veličine moje dnevne sobe? Zar smo toliko evoluirali da nam više ne treba džungla?
Šetala sam se kroz Knez Mihailovu i usput prošla pored čoveka koji je u kostimu medveda zabavljao ljude jer, valjda, tome oni služe. Kad na sebe navučeš medveda ili neku drugu životinju, verovatno nikog nije briga da se bavi tobom, da te preispituje ili da od tebe očekuje bogzna šta. Nije važno ni kog si pola, ni koliko imaš godina, ni za koga navijaš. Možda bi životinje, ulični psi i mačke bolje prošle u životu kad bi nosile kostim ljudi, kad bi se nakratko kamuflirale.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN „ISTORIJA“
