Čini se da je i najduži letnji dan prošao u trenu. Nismo se ni okrenuli, a već avgust gazi, toliko dugo očekivani letnji dani postaju kraći, a i ovo vreme kao da ne shvata da časovnik dovoljno brzo okreće i bez kiša i da ćemo jakne obući za tili čas.
Taj osećaj prolaznosti nekako se ubrzava s godinama, zar ne? Kao da se Zemlja podeli i za nas starije krene da se okreće brže. Gde je prošao dan danas? Tu može da se javi onaj panični osećaj prolaznosti, protoka vremena koje isparava, i više se ne može povratiti. Tada dolazi do pitanja – a gde je protekao život?
Žaljenje je najveći kradljivac vremena. Osećaj da se ostatak sveta snašao, a da vama život izmiče može da bude jedan od najtužnijih osećaja. Ako vas opkoli i ne popušta, beg ne donosi ništa. Ali u njegovoj osnovi krije se usamljenost. Prema novom istraživanju, Markusu Mundu i kolegama sa Univerziteta u Klagenfurtu (2023), „međuljudski odnosi su među najmoćnijm izvorima blagostanja i zdravlja“. Bez njih, „pojedinci doživljavaju usamljenost“. Možda ne mislite o sebi kao o usamljenoj osobi, ali važan korak je razumeti da se ona krije iza vašeg osećaja odvojenosti. Iza tog osećaja da nam nešto izmiče.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 17. AVGUSTA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Tagovi
