Vrhovni sud Izraela je oborio ključni deo sporne reforme pravosuđa izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, zbog čega bi se mogle ponovo javiti podele u društvu te zemlje, koje su prethodile ratu protiv Hamasa.
Te podele su potisnute u stranu jer se Izrael usredsredio na rat izazvan iznenadnim napadima Hamasa iz Gaze na južni deo izraelske teritorije.
Današnja odluka suda bi mogla ponovo da izazove napetost koja je podstakla višemesečne masovne poteste protiv vlade i narušila jedinstvo vojske.
Sud je tesnom većinom izglasao ukidanje zakona usvojenog u julu, koji sprečava sudije da obaraju odluke vlade ako ih smatraju „nerazumnim“.
Protivnici tog zakona su upozoravali da on otvara vrata korupciji i postavljenjima nekvalifikovanih ljudi na važne pozicije.
Vrhovni sud je s osam glasova za i sedam protiv oborio zakon jer nanosi „ozbiljnu i štetu bez presedana suštini karaktera države Izrael kao demokratske zemlje“.
Sudije su takođe sa 12 prema tri glasa izglasale da imaju ovlašćenje da obore takozvane Osnovne zakone koji služe kao ustav Izraela.
To je značajan udarac za Netanjahua i njegove saveznike, čvrstorukaše koji tvrde da bi parlament, a ne Vrhovni sud, trebalo da ima poslednju reč o legalnosti zakona i drugih ključnih odluka.
Sudije su pak rekle da parlamnet (Kneset) nije svemoćan.
Netanjahu i njegovi saveznici najavili su temeljan plan reforme ubrzo nakon što su došli na vlast pre godinu dana.
Reforma poziva na ograničenje nadležnosti sudija, počev od ograničenja Vrhovnog suda da razmatra parlamentarne odluke, do promene u načinu postavljenja sudija.
Kako su najavljivane, promene su imale za cilj da ojačaju demokratiju, ograničenjem ovlašćenja postavljenih sudija i davanjem više ovlašćenja izabranim zvaničnicima.
Protivnici reforme su međutim upozoravali da Netanjahu, kojem se sudi za korupciju, pokušava da preotme vlast.