Vrhovni sud SAD deluje skeptično u pogledu uklanjanja Trampa sa glasačkih listića u Koloradu

Vrhovni sud Kolorada zabranio je Trampu da bude kandidat na predsedničkim izborima zbog njegove uloge u dešavanjima od 6. januara 2021. godine, to jest u onom što je taj sud okarakterisao kao „pobuna“, pozvavši se na četrnaesti amandman na Ustav SAD.

Zbog te odluke, republikanci su se žalili Vrhovnom sudu savezne države, a kako ocenjuje Si-En-En (CNN), usvajanje žalbe i održavanje Trampa na glasačkom listiću u Koloradu značilo bi da se sudije najvišeg suda u zemlji sklanjaju od jednog od politički najosetljivijih postupaka u njegovoj istoriji.
AP naglašava da su sudije tokom usmene rasprave načelno zvučale skeptično u pogledu nastojanja da se Trampu onemogući učešće na predsedničkim izborima, i da su i konzervativne sudije, koje su u većini, i liberalne sudije, koje su u manjini, imale rezervi.

CNN ukazuje na stav glavnog sudije Džona Robertsa da je jedan od argumenata Kolorada „u ratu“ sa rezonom na kojem je zasnovan četrnaesti amandman Ustava SAD.

Liberalna sudija Elena Kagan, na koju se gledalo kao glas mogućeg kompromisa, postavila je pitanje zašto bi jedna savezna država mogla biti u poziciji da odluči ko će biti na glasačkom listiću na saveznim izborima za predsednika države.

Ono što sudije Vrhovnog suda SAD najviše brine, kako ukazuje AP, jeste pitanje da li je Kongres SAD taj koji bi prvi morao da se na osnovu nekog zakona pozove na četrnaesti amandman, koji je usvojen posle Američkog građanskog rata (1861-1865). Taj amandman zabranjuje nosiocima javnih funkcija koji su „učestvovali u pobuni“ da ikada više dođu na takve funkcije.

Pošto takav zakon ne postoji, Elena Kagan i još nekoliko sudija postavilo je pitanje uticaja odluke jedne savezne države na izbore koji se održavaju na celoj teritoriji SAD.

Postavljano je i pitanje da li bi predsednik SAD uopšte mogao da bude obuhvaćen četrnaestim amandmanom, jer se on u njemu ne pominje izričito.

Za osam od devet sudija se čini da su otvoreni za bar neki od argumenata Trampovog advokata Džonatana Mičela. Tramp će u ovom postupku izvojevati pobedu ako sudije podrža makar jedan od Mičelovih argumenata, piše AP.

Ta agencija naglašava da je samo jedna sudija, liberalna Sonja Sotomajor, zvučala kao da će podržati odluku Vrhovnog suda u Koloradu koji je ocenio da je Tramp „učestvovao u pobuni“ i da je prema tome nepodoban da bude predsednik SAD, i da se Trampovo ime ne sme pojavljivati na glasačkim listićima za republikanske predizbore u Koloradu na kojima se 5. marta bira stranački predsednički kandidat.

Znak nevolje mogao bi da bude i to što se sudije gotovo uopšte nisu bavile time da li je Tramp zaista „učestvovao u pobuni“ nakon izbora 2020. godine na kojima je izgubio od Džozefa Bajdena i čije je rezultate odbio da prizna jer su izbori navodno bili namešteni.

Advokat Mičel zastupa stav da neredi na američkom Kapitolu 6. januara 2021. godine nisu bili pobuna, a čak i da jesu – kaže on – Tramp u njima nije učestvovao.

Advokat Džejson Marej, koji zastupa birače Kolorada koji su zatražili Trampovu diskvalifikaciju, tvrdio je, pak, da je Tramp podstrekavao napad mase na Kapitol, to jest na američki Kongres, kako bi sprečio miran transfer vlasti, i da se to desilo „prvi put u istoriji“.

CNN ukazuje na veliki značaj odluke Vrhovnog suda SAD. Naime, iako je u žiži ovog postupka Kolorado, odluka najviše sudske instance u SAD mogla bi imati ogroman uticaj na odluke drugih saveznih država u kojima traju postupci za eliminaciju Trampa sa glasačkih listića uz pozivanje na četrnaesti amandman američkog Ustava.

Ukoliko Vrhovni sud SAD podrži odluku Vrhovnog suda u Koloradu, glasovi za Trampa na stranačkim predizborima u toj saveznoj državi neće biti uzimani u obzir i neće biti prebrojavani.