„Izborni slogan ’Mir. Stabilnost. Vučić.’ delovao je kao debeli jorgan koji je prigušio silne kontroverze“, ocenjuje štampa na nemačkom. Trijumfi Vučića i Orbana tumače se kao Putinova pobeda, piše DW.
Ocenjujući da je predsednik Aleksandar Vučić u nedelju preuzeo i ulogu šefa Republičke izborne komisije, saopštavajući rezultate sam, Zidojče cajtung podseća na Vučićevu izjavu da je Srbija „skrenula udesno“ na ovim izborima.
„Vučić, stena u vihoru svetskih zbivanja? Branilac građanskih vrednosti protiv ekstremističkih tendencija? Činjenica da Vučiću takvo glumatanje prolazi odaje svašta o stanju srpske demokratije“, ocenjuje minhenski list.
Zidojče piše da se Vučićev uspeh temelji na činjenici da opoziciju niko ne čuje: „Vučić je bio sveprisutan s dobročiniteljskim porukama na državnoj televiziji kao i mnogim privatnim medijima bliskim vlastima. Izazivači, ako bi se i pojavili, predstavljani su kao problem.“
„Nezadovoljstvo koje se kuvalo u narodu – recimo zbog uništenja životne sredine projektom kopanja litijuma koji gura Vlada – mahom je prigušeno nesigurnošću koju je izazvala kriza u Ukrajini. Izborni slogan ’Mir. Stabilnost. Vučić.’ delovao je kao debeli jorgan koji je prigušio silne kontroverze“, ocenjuje Zidojče.
List piše da Evropa može da očekuje „tradicionalno srpsko ljuljanje“ između Vašingtona i Brisela, te Moskve i Pekinga. „Doduše, ima dobrih razloga za pretpostavku da će se Beograd iz ekonomskih razloga ubuduće nešto više distancirati od Moskve. Ali to nikako od Vučića ne čini zagovornika zapadnih vrednosti koji bi ubeđeno vodio zemlju u zagrljaj EU.“
Prema oceni Zidojče cajtunga, Unija ne bi trebalo mnogo da se žali na takvo stanje u Srbiji, jer ga je previše dugo gledala i nije preduzimala ništa. „Pričica o Vučiću kao tobožnjem garantu stabilnosti na notorno nestabilnom Balkanu, bila je ugodna iz berlinske i briselske vizure.“
Nesigurnost nije bila podsticajna za promene
„Mir, stagnacija, Vučić“ – pod tim naslovom izveštava ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „Nastavlja se dominacija državnog i stranačkog šefa Aleksandra Vučića u Srbiji, ali ta dominacija makar u Beogradu više nije neupitna i ukupno gledano je u opadanju“, ocenjuje list.
U analizi se navodi da se Vučić u kampanji „kao i obično oslanjao na državne resurse i poslušno izveštavanje relevantnih masovnih medija“, te da mu je rat u Ukrajini doneo dodatne političke poene: „Nesigurnost nije bila podsticajna za promene“, piše frankfurtski list.
Pa ipak, Naprednjaci više nemaju sami većinu u parlamentu, dok je u Beogradu bilo tesno. Kako piše, opozicija bi možda matematički i mogla da preuzme vlast u glavnom gradu, ali to je samo teorija.
„U nedelju je više malih desno-radikalnih proruskih grupa ušlo u parlamente, a one su hipotetički potrebne za većinu protiv SNS. Uspeh tih partija odgovara opštoj atmosferi u Srbiji koju Vučićevi mediji godinama stvaraju ili bar sistematski pojačavaju – u Putinovoj Rusiji se vidi spasonosno sidro protiv tobože dekadentnog Zapada“, navodi list i ocenjuje da, osim Rusije, nema evropske zemlje u kojoj napad na Ukrajinu ima takvu podršku kao u Srbiji.
U tekstu se pominje da je opozicija iznela optužbe o kupovini glasova, te da je više opozicionih političara pretučeno. „Ali prava nevolja u Srbiji nije u samom danu glasanja, već u poremećenim uslovima takmičenja. Recimo, opozicioni političari nemaju ili jedva imaju pristup najvažnijim medijima u zemlji“, piše list.
Rat u Ukrajini – dominantna tema
Rajniše post ocenjuje: „Aleksandar Vučić je dobio predsedničke izbore kako se i očekivalo. Ali njegova nacionalno-populistička SNS snažno je očerupana na parlamentarnim i lokalnim izborima u Beogradu.“
Noje cirher cajtung piše da nije bilo sumnji u Vučićevu ličnu pobedu, te da ovaj kontroliše medije i zna da „zajaše raspoloženje“ u zemlji. Opozicione teme, poput protesta protiv Rio Tinta, pale su u drugi plan, dok je dominirao rat u Ukrajini.
Ciriški list navodi da je opozicija jedino mogla očekivati pobedu u Beogradu. „U mnogim državama jugoistočne i srednje Evrope motor političkih promena su veliki gradovi, gde živi dobro obrazovana i relativno imućna srednja klasa. Recimo, u Hrvatskoj, BiH, Rumuniji, Poljskoj, Mađarskoj i Turskoj glavnim gradovima upravlja opozicija. I u Beogradu bi opozicioni gradonačelnik bio trn u oku za Vučića i tračak nade za one koji su, uprkos nezadovoljstvu stanjem u zemlji, do sada odolevali emigraciji kao izlazu.“
„Ali malo je verovatno da će do toga doći“, nastavlja Noje cirher cajtung. „Vučićeva partija uzela je najviše glasova i u glavnom gradu. Preliminarni rezultati su krajnje tesni. Ali ne može biti ni govora o trijumfu opozicije u Beogradu.“
Ne izgubiti Mađarsku, a pridobiti Srbiju?
Kelnski Štat ancajger poredi pobede Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana, i naziva ih potvrdom „desničasko-konzervativnog kursa“. „Ne izgubiti Mađarsku, a pridobiti Srbiju – to je kurs kojim mora da ide EU. A Orban i Vučić će jednom morati da odluče ko im je bliži: Brisel ili Moskva.“
„Izbori u Mađarskoj i Srbiji ojačali su poziciju predsednika Rusije Vladimira Putina“, ocenjuje Berliner cajtung, opisujući sistem vladavine Orbana i Vučića.
„Vučić, koji je ubedljivo dobio predsedničke izbore, u parlamentu je doduše upućen na partnere: verovatno će se udružiti sa partijom etničkih Mađara SVM, koja je pod uticajem Fidesa koji vlada u susednoj zemlji“, dodaje list.
U sličnom tonu piše konzervativni list Velt: Vučićev „trijumf je trijumf čoveka koji godinama razgrađuje demokratiju, koristi sukobe političkog Zapada i autokratskih snaga – i koji u svetlu rata u Ukrajini po svaku cenu želi da izbegne da naljuti šefa Kremlja Vladimira Putina. Slična dinamika je u nedelju dovela mađarskog premijera Viktora Orbana do izbornog uspeha. Njihove pobede su i Putinove pobede u Evropi.“
Tagovi
