U izbornoj noći Vučić je prvi put od otvaranja Pupinovog mosta, pokazao neki gest uvažavanja prema Đilasu (o tome kako su drugi iskoristili njihovu međusobnu borbu), a indirektnim kritikama na Dačića, ponovo vratio u opticaj čaršijsku frazu da mu nikad neće zaboraviti Kalemegdansku terasu (kad je Dačić okrenuo ćurak i zarad DS napustio u tom restoranu potpisanu koaliciju sa radikalima i DSS na beogradskom nivou). Pa i kad je u pitanju bio republički nivo, Velja Ilić zove Palmu da mu poruči kako ga Voja (Koštunica) poziva sutra na sastanak povodom „onoga“ (pravljenja vlade), na šta mu Palma odgovori da ne može sutra jer ima svadbu. Kakva, bre, Dragane, svadba u utorak – pita Velja Palmu. Pa, tak’a – odgovori Palma. I Velji je bilo jasno da je Ivica otišao sa „žutima“.
Ako izuzmemo degutantnu morbidnost o „mirenju u dva bola“ (za Slobom i Zoranom), od propalog strateškog saveza DS i SPS, jedina veća šansa za Srbiju bila je ona da Vučić napravi od SNS veliki LDP – liberalno-narodnjačku partiju za EU s kojom bi izbegli incidentno i rizično radikalsko-julovsko recidiviranje. Sve sa bildovanjem Putinovog kulta do stepena problematičnog za srpske interese. Potencijalni savez Vučića i Đilasa, teško da bi dobio status ove dve šanse, pre bi mogao zaličiti na ulazak Vuka Draškovića u saveznu vladu Momira Bulatovića sa boljim geopolitičkim ishodom eventualno. Zgroženost dela opozicije i samom najavom sastanka Vučića i Đilasa podseća na šok u opoziciji nakon susreta Slobodana Miloševića i Vuka Draškovića. Uz sve razumevanje za stres koji je Đilas doživeo od Vučićevog agitpropa, Vuk je bio na većim udarima od Slobe. I posle tog sastanka Miloševića i Draškovića, državna televizija je iz konteksta izvukla Vukov utisak da je Milošević „jedan šarmantan čovek“. Što Đilas ipak nije izustio po izlasku iz Predsedništva. Iako ponekad zaliče na arhineprijatelje, Vučić i Đilas uprkos sukobima i medijskoj satanizaciji kroz koju je prošao Đilas, imali su dobre zajedničke periode, na primer oko 2012. kad su maltene bili u nekoj vrsti prećutne koalicije, a njihovi saradnici su autoru ovog teksta na kafanskim salvetama crtali dijagrame kako su se Aca i Dragan sve dogovorili da učine Srbiju boljom.
Ceo tekst Zorana Panovića objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 14. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
