Ideološki sukobi u SNS su nebitni jer ih i nema, odnosno ideologija ne znači ništa ni kad je ima. Bitna je samo Vučićeva politička konjunktura u datom trenutku i adekvatna propagandna artiljerijska priprema ili sanacija moguće štete. Zavisno od trenutka. Pa otuda u istoj vladi i Tanja Miščević i Milica Zavetnica. Realni sukobi nastaju samo oko moći, privilegija i uticaja. Nikakve ideologije nema ni u netrpeljivosti Vesića i Šapića. Naprotiv. Pa i Šapić bi kao Vesić predložio da se jedna gradska ulica zove po Blagoju Jovoviću, atentatoru na Pavelića u Argentini.
Od drugih naprednjačkih animoziteta ovaj se razlikuje zato što je javan, pikantan, jer sukobi u SNS uglavnom su potmuli, neformalni, ispod žita, i obavezno se moraju odvijati uz javno citiranje neprikosnovenog vođe i stalna ritualna pozivanja na njega. Ako se van javnosti, u kuloarima, neko usudi pa procedi nešto protiv vođe, doušnički to brzo stiže gde treba. I onda nije dobro.
Vučić je izvor legitimiteta svakog naprednjaka. Ali Šapić je nešto značio i bez Vučića. U organizacionom mirazu koji je donosio, iako je većina poslanika SPAS-a u Skupštini Srbije pre integracije sa SNS bila bliža Vučiću nego Šapiću. Integracijom Šapića i njegovog SPAS-a, Vučić je postigao tri u jednom: pomeren je Vesić sa mesta zamenika gradonačelnika iako je faktički bio gradonačelnik umesto formalnog Zorana Radojičića koji izgleda nije usvojio „naprednjačke manire“. Vesiću su se teško primali politički i marketinški poeni, pa i za stvari koje je dobro uradio. Sa Šapićem i njegovim timom je obesmišljena mreža kadrova u Beogradu Nebojše Stefanovića, nekada zaduženog sa stranku u prestonici. I pod tri, iako se Šapićevi birači nisu prosto prelili u SNS (bilo je tu i prilično opoziciono nastrojenih građana), Vučić je integracijom sprečio mogućnost da sutra Šapić bude „jezičak na vagi“. I ako pogledamo poslednjih par beogradskih izbora unazad, tu je bio dalekovid. Kao što je prevođenjem PUPS-a iz Dačića ka sebi, ojačao sa novim koalicionim partnerom bitno socijalnu komponentu vladajuće koalicije, s vremenom praveći od penzionera jedan od stubova podrške režimu. Sa „pravim“ (svojim) ekolozima je zakazao (nije ih napravio), zato sada protiv sebe ima ovoliko „lažnih“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 659
Tagovi
