Vučić pokrenuo inicijativu da ruski heroj Kravcov dobije ulicu

Predsednik Vučić najavio je da će ruski heroj Nikolaj Kravcov, jedan od onih koji su dali život za slobodu Beograda i Srbije, dobiti ulicu u glavnom gradu.

„Uputio sam predlog Skupštini grada Beogada da Kravcov dobije ulicu, lepu, prelepu, da zauvek ostane zapamćeno da je taj mladi čovek sa 24 godine položio život za odbranu i slobodu Beograda“, rekao je Vučić sinoć na svečanoj akademiji povodom 75 godina od oslobođenja Beograda kojoj je prisustvovao i ruski premijer Dmitrij Medvedev.

Neretko smo ostajali dužni junacima, jer smo se rukvodili dnevnom plitikom, rekao je predsednik i dodao da smo tako bez spomenika ostavili i tog mladog čoveka, koji je u borbama u Beogradu ubio više desetina okupatorskih vojnika, i koji se borio za slobodu našeg glavnog grada i Srbije kao da se borio za svoju otadžbinu.

U uvodnom delu svečanosti prikazan je film „Put pobede“, u kome je navedeno da je Kravcov bio jedini borac Crvene armije koji je dobio zvanje „heroja ŠSR“ za borbe u Beogradu.

U toku Beogradske operacije, oktobra 1944. godine, brigada u kojoj je Kravcov bio ukljucena je u sastav Cetvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa, pod komandom generala Vladimira Ždanova.

Kravcov je 13. oktobra učestvovao u uništavanju i zarobljavanju neprijateljske grupe od 180 vojnika koja je pokušavala da pobegne iz voza u železnickoj stanici Ripanj.

Nekoliko dana kasnije našao se na čelu jurišne partizansko-sovjetske grupe, koja se iz Bulevara kretala ka zgradi Glavne pošte.

U blizini crkve Svetog Marka naišli su na nemački bunker iz koga su ih zasuli vatrom.

Poručnik Kravcov je odlučio da reaguje.

Borcima je naredio da gađaju puškarnicu, dok se on prolazeci kroz miniran prostor i žičane prepreke približio bunkeru i ubacio bombu.

Poslednji rafal iz bunkera ga je teško ranio.

Od posledica ranjavanja preminuo je u bolnici u Beogradu, 18. oktobra.

Sahranjen je u zajednickoj grobnici boraca Crvene armije na Pozorišnom trgu, današnjem Trgu Republike, ispred zgrade Narodnog pozorišta, a od njega se tada oprostio i general Vladimir Ždanov.

Nakon izgradnje Groblja oslobodilaca Beograda, 1954. godine njegovi posmrtni ostaci su preneti na ovo groblje.

Kravcov je posle rata dobio ulicu u Beogradu, ali ju tu ulicu, koju je svojim životom zaslužio, „izgubio“, iako bi njegovo ime trebalo pamiti, kao i imena svih onih boraca Crvene armije, a bilo ih je 960 koji su živote dali za našu slobodu, navedeno je u filmu.

Njihova besmrtnost živi, kao što ju je i Kravcov zaslužio, ne dočekavši 24. rođendan.

Kravcov je rođen 8. marta 1921. godine u zemljoradničkoj porodici, sa 18 godina stupio je u Crvenu armiju, a 1940. godine završio je Vojno-medicinsku školu u Harkovu.