Vučić: „Nemačka najvažniji partner“; Berbok: „U Berlinu je dobro primećeno glasanje Srbije o ruskoj agresiji“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ministarkom spoljnih poslova Nemačke Analenom Berbok, koja boravi u Beogradu u okviru dvodnevne posete Zapadnom Balkanu.

Sastanku Aleksandra Vučića i Analene Berbok u zgradi Predsedništva Srbije prisustvovali su i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, nedavno imenovani specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Vučić je nakon sastanka izjvaio da je sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova razgovarao o svim ključnim pitanjima, među kojima pitanje Kosova i Metohije, te da su zaključili da probleme Beograda i Prištine treba rešavati dijalogom, zbog čega se, poručio je, Beograd uvek odaziva pozivu na dijalog u Briselu. Vučić je novinarima rekao da Srbija i Nemačka imaju odlične ekonomske odnose, da nemačke kompanije danas u Srbiji zapošljavaju više od 75.000 ljudi, i da je ta zemlja ubedljivo najveći spoljnotrgovisnki partner Srbije sa 6,5 milijarde evra razmene iz 2021. godine, što je porast u odnosu na 2020. godinu od 22 odsto.

Takođe, dodao je da je Nemačka najveći donator i investitor, zbog čega smo zahvalni nemačkim privrednicima i vladi.

„Razgovarali smo o EU putu Srbije, govorio sam o promenama i Ustava i neophodnosti rešavanja problema u okviru vladavine prava. Berbok je posebno o tome govorila i rekla da su ekonomske veze važne, ali da su važne vrednosti vladavine prava u svakom pogledu. To je jedna od važnijih tačaka susreta“, rekao je Vučić, a prenosi RTS.

On je dodao da se razgovaralo o zelenoj agendi i borbi protiv klimatskih promena.

„Važna tema sastanka je bila stanje u regionu. Za nas je od ključnog značaja očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Nedvosmisleno sam govorio o poštovanju teritorijalnog integriteta BiH, što Srbija uvek ističe, kao i o pozicije RS unutar BiH“, naglasio je Vučić.

Ukazao je da Nemačka i Srbija imaju različite stavove po pitanju odnosa Beograda i Prištine, budući da Nemačka priznaje nezavisnost tzv. Kosova, ali da su zaključili da dijalogom treba da se rešavaju problemi.

„Srbija je posvećena dijalogu i uvek ne samo da se odazivala, već čini mi se na najbolji i najkonstruktuvniji način doprinosimo napretku tog procesa, kada postoji volja na svim stranama“, rekao je Vučić.

Dodao je da se razgovaralo o svim važnim temama u Evropi i svetu o Ukrajini i odluci Srbije u GS UN, te da je pokušao da objasni poziciju Srbije, a Berbokovoj je zahvalan, što je želela da ga sasluša.

„Za nas je Nemačka najavažniji partner i po pitanju EU intergacija, ekonomsoke saradnje. I kada to saberete Nemačka nam je ključni politički partner. Na našu žalost po određenim pitanjuma u okruženju imamo drugačije stavove. Čuo sam šta ona misli i mogao da iz prve ruke saznam kakvi su njihovi stavovi i danas odlično razumem nemačku poziciju“, rekao je Vučić.

Ponovio je da će Srbija dati sve od sebe da dalje unapređuje odnose sa Nemačkom.

„Verujemo da će nam nemački partneri omogućiti prostor da na tom planu možemo da radimo, a bićemo uvek srećni da se ponovo sretnemo, da razgovaramo i verujem da ćemo u nekim sledećim susretima moći da se pohvalimo boljim i većim rezultatima saradnje“, rekao je Vučić.

Govoreći o sukobu sa Ukrajinom, Vučić je rekao da ne zna kakve „mi imamo sa sukobom u Ukrajini, šta je Srbija uradila pogrešno“.

„Mi ne govorimo o ličnostima, kod nas nema ljubavi i mržnje, već poštovanja međunarodnog prava. Baš kako je Ukrajina poštovala teritorijalni integritet Srbije, tako Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i u Generalnoj skupštini UN podržali smo izjavu u kojoj je samo rečeno da su neprihvatljivi napadi i ugrožavanje teritorijalnog integriteta ukrajinske države“, rekao je Vučić.

Kada je reč o sankcijama Rusiji on je rekao da bi mogao da govori ko koje sankcije po potrebi uvodi i ne uvodi, ali da je o tome razgovarao sa ministarkom Berbok.

„Srbija se ponaša odgovorno i nastaviće da se ponaša odgovorno. Što se tiče ličnih kontakata, od početka napada na Ukrajinu nisam imao nijedan kontakt sa ruskim rukovodstvom tako da ne znam od čega bih se distancirao“, rekao je Vučić.

Odgovarajući na pitanje o pozivima Ukrajine i Rusije dobrovoljcima, Vučić je rekao da je po krivičnom zakonu Srbije, kažnjivo učešće u bilo kakvim sukobima koji ne znače odbranu teritorijalnog integriteta Srbije i da će svi koji učestvuju u ratovima biti kažnjeni.

Na zajedničkoj konferenciji posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Berbok je rekla da Nemačka želi da Srbija postane članica EU, da su za to pre svega potrebne reforme u vladavini prava, i dodala da će Beograd u toj oblasti imati „energičnu i veoma iskrenu“ podršku Berlina.

Berbok, koja je u decembru postala šefica nemačke diplomatije, kazala je da je na putu ka EU potreban i „vidljiv napredak“ u dijalogu Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa.

„Nemačka želi da doprinese da se posle izbora nađu vlade Srbije i Kosova i da preduzmu korake kako bi bio postignut sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa“, navela je.

Ukazala je da je neophodno suprotstavljanje „neprihvatljivim aktivnostima protiv teritorijalnog integriteta BiH“, ocenivši da se time ugrožava stabilnost celog regiona.

Berbok, doskorašnja kopredsednica nemačke stranke Zeleni, rekla je da je povodom ruskog napada na Ukrajinu neophodan jedinstven stav unutar Evrope, ali i u celoj međunarodnoj zajednici.

„U GS UN zemlje su jasno osudile agresiju Ukrajine, stav Srbije smo dobro primetili u Nemačkoj. Cilj osude je bio predsednik (Rusije Vladimir) Putin i njegovi militantni pomagači, zato je važno imati jasan stav, a ne okrenuti glavu. Naše zajedničke vrednosti su mir, sloboda i prosperitet. Ko deli ove vrednosti, sada ne može stajati po strani“, kazala je Berbok.

Upitana da li je dobila jasne signale od Vučića da je spreman da se distancira od Putina u većoj meri nego do sada, Berbok je kazala da je zahvalila Srbiji što je kao i sve druge članice EU i najveći broj zemalja međunarodne zajednice osudila „napadački rat ruskog predsednika koji je protiv međunarodnog prava“.

„Nemoguće je jasnije osuditi napadački rat nego u rezoluciji GS UN, to su uradile naše dve zemlje na jasan način“, dodala je.

(Beta, RTS)