Predsednik Srbije Aleksandar Vucic poklonio se danas i položio venac žrtvama ustaškog terora u Jasenovcu, na grobnom polju „Topole“ u Donjoj Gradini.
„Teško je ne ostati nem pred ovim kostima, pred zločinom nad čitavim jednog naroda. Ovde smo da ukažemo poštovanje, ali i da se potrudimo da se ovo nikada više ne ponoviti“, izjavio je Vučić tim povodom.
„Ubiti Srbina nije bio greh, to je bila preka potreba, ubiti one koji nisu imali prava ni na naciju, ni na veru. Svi koji su pokršteni nisu smeli da imaju svoju veru. Toga nije bilo ni u nacističkoj Nemačkoj. A Srbi, ni mrtvi nisu smeli da budu Srbi“, dodao je i istakao da novih „Oluja“ neće biti.
Kako je rekao, nikada više ne smemo dozvoliti svet u kojem neka nacija može da bude istrebljena.
„Svet u kojem bilo čije ime ne može da bude pomenuto, svet u kom bilo koja nacija sme da bude istrebljena ne sme više nikada da bude moguć. Danas sprečavamo svaku pomisao na to da državu ili sreću može neko da izgradi na tuđoj nesreći. Duboko smo svesni, dok stojimo ovde da je razum jedino što nam je ovde ostalo, u odnosu na ovakvu nesreću, rekao je.
Istakao je da tri stvari moramo da zapamtimo.
„Pod jedan: mir, mir, mir. Pod dva, Srbija i Republika Srpska moraju da budu deo međunarodne zajednice, ne smemo da budemo izolovani od sveta. Pod tri, nema nikakve sumnje da je međunarodno javno pravo odavno sahranjeno, da licemerje vlada. Sve što važi za Srbe, za nas ne važi“, rekao je.
U Spomen području Donja Gradina danas se obeležava Dan sećanja na žrtve logora Jasenovca.
Venac su, sa predsednikom Vučićem položili ministri u Vladi Srbije Darija Kisić Tepavčević i Aleksandar Vulin.
Osim zvaničnika Srbije, vence su položili i predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednica Srpske Željka Cvijanović.
Poštu stradalima odali su predstavnici romske i jevrejske zajednice, preživeli logoraši i njihovi potomci, predstavnici stranih ambasada, političkih stranaka iz RS.
Prethodno, održan je i parastos 700.000 žrtava ustaškog genocida u koncentracionom logoru Jasenovac, čije je najveće stratište bila upravo Donja Gradina.