Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je domaćin nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, čiji mandat se privodi kraju.
Vučić kaže da su razgovarali o svim drugim regionalnim pitanjima i o vladavini prava u našoj zemlji.
„Predao sam novi izveštaj o svemu što je Vlada Srbije uradila, ukazujući na činjenicu da su stvari daleko od idealnih, da smo posvećeni i ustavnoj reformi i reformi pravosuđa i reformi medijskog i kompetnog političkog sektora“, rekao je Vučić.
Preneo je i da su ratifikovali sporazume o memorijalima o odbrani.
„Verujem ono što će biti tehnički završeno – sporzum o kulturi i obnovi narodne biblioteke. Krenuli smo da radimo i sporazum o strateškoj saradnji o klimatskim promenama“, rekao je Vučić.
Vučić je do sada više puta izrazio zahvalnost Merkelovoj za sve što je činila za Srbiju dok je bila na funkciji kancelara Nemačke. Merkelova je, rekao je više puta Vučić, mnogo učinila za Srbiju, posebno kada je reč o nemačkim investicijama u zemlji.
„Želim da se zahvalim kancelarki na svemu što je učinila za Zapadni Balkan i Srbiju. Kod nas zahvalnost ne traje kratko i govorićemo isto i kada ne bude kancelarka“, rekao je predsednik Srbije.
„Lično sam ponosan što sam posle mnogo godina saradnje imao priliku da budem jedan od onih koji su dočekali kancelarku na kraju njenog mandata“, dodao je Vučić.
Istakao je da je sa nemačkom kancelarkom govorio o odnosima sa Prištinom.
„Srbija smatra da zamrznuti konflikt nije dobar, da je neophodno doći do sporazumnog rešenja. Samo u miru vidimo budućnost“, rekao je predsednik Srbije.
„Za naš uspešan razvoj dugujemo veliku zahvalnost Nemačkoj. Nemačka je sa nama od početka u programu uvođenja dualnog obrazovanja“, dodao je on.
Tagovi
Bobby
“Srbija smatra da zamrznuti konflikt nije dobar, da je neophodno doći do sporazumnog rešenja. Samo u miru vidimo budućnost”, rekao je predsednik Srbije. "Замрзнути конфликт" никада није коначно решење, већ само и једино прелазно, па га називати некаквим избором, да ли је добар или лош, је погрешно. У том сукобу, у коме једна страна жели да наметне своју вољу другој, он прелази у фазу трајног оног тренутка када сила потребна за наметање није довољна. Тада време постаје фактор који једној или другој страни треба да донесе одлучујућу превагу. У зависности од тога постоје разна стања таквих сукоба, почев од чистих окупација, преко протектората, до разних облика аутономија. Ако је председник прочитао ових пар реченица, а које је могао да пронађе било где у штампи, или литератури, а истовремено узео у обзир да је "светски полицајац бр. 1" под претњом банкрота безглаво напустио једно од својих "упоришта" наметања "воље" (читај: демократије по амерички), то би председник сваке државе то морао да има у виду, и има у виду осим, изгледа, Србије. Стога би овдашњи председник требао да направи одређене корекције у изјавама, макар невољно ангажујући и саветнике, а не да оне и даље буду догматског типа, као мантре, које у јавности одају утисак да је преспавао озбиљне глобалне промене.