Pre više od tri decenije, zemlje centralne i istočne Evrope ponosno su proslavile oslobađanje od jednopartijske komunističke vlasti. Sada tom dostignuću preti opasnost iz dva pravca.
S jedne strane, ruski pritisak na Ukrajinu i zahtevi za preoblikovanjem evropskog bezbednosnog poretka čine taj region zabrinutim zbog teško stečene nezavisnosti. Sa druge strane, neke zemlje doživljavaju urušavanje demokratije, degradaciju vladavine prava, duboko ukorenjenu korupciju, organizovani kriminal i širok dijapazon postkomunističkog nacionalizma.
Izgleda da će izbori 3. aprila u Srbiji i Mađarskoj pokazati da, barem u ove dve zemlje, zloćudni unutrašnji trendovi neće skoro nestati, prenosi N1, pozivajući se na Fajnenšl tajms.
Navodi se da dve zemlje imaju mnogo toga zajedničkog, uprkos tome što je Mađarska u EU i NATO, a Srbija nije.
Fridom haus je u svom izveštaju o slobodi u svetu za 2021. godinu obe zemlje kategorizovao kao „delimično slobodne“.
Mađarski premijer Viktor Orban i predsednik Srbije Aleksandar Vučić praktikuju oblik vladavine čvrstom rukom, prožet kulturnim konzervativizmom, prijateljstvom sa Rusijom i Kinom i snažnom podrškom dijaspori – Mađarima u Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, odnosno Srbima na Kosovu i BiH.
Međutim, negovanje bliskih odnosa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom ne znači da ni Mađarska ni Srbija podržavaju revizionizam Kremlja u Ukrajini i istočnoj Evropi uopšte. Obe zemlje zavise od snabdevanja ruskim energentima, a Srbija posebno ceni podršku Moskve njenoj politici kada se radi o problemu Kosova.
No, uprkos tome, Orban i Vučić su poslednjih dana jasno stavili do znanja da podržavaju nezavisnost Ukrajine.
Upadljive sličnosti Mađarske i Srbije na unutrašnjem planu
Kada se radi o unutrašnjim pitanjima, sličnost Mađarske i Srbije je upadljiva.
edna koja bi se mogla pokazati kao odlučujuća na aprilskim izborima je da Orban i Vučić privole medije i pravosuđe na svoju stranu i iskoriste državne resurse za svoje vladajuće partije.
Nesumnjivo, i jedan i drugi imaju značajnu podršku naroda, ali samo da bi bili sigurni, ukazuje FT, da će „nakrenuti“ izbore u svoju korist i pre nego što ijedan Mađar ili Srbin glasa.
Iz tog razloga OEBS planira da pošalje posmatrače na parlamentarne izbore u Mađarskoj. Oni će nadgledati samo sprovođenje izbora, registraciju birača, njihovo eventualno zastrašivanje i kupovinu glasova, izveštavanje medija, finansiranje kampanji i proces prigovora i žalbi. Takve misije u zemljama EU su, u najmanju ruku, neuobičajene, navodi FT.
Posmatrači OEBS će takođe posetiti Srbiju, u kojoj se istog dana održavaju predsednički i parlamentarni izbori, kao i lokalni izbori za glavni grad i još neke gradove i opštine u zemlji.
Neko bi mogao da pomisli, navodi FT, da će imati više posla nego tokom kampanje za parlamentarne izbore 2020. godine, koje su opozicione partije bojkotovale u uzaludnom protestu koji je omogućio Vučićevoj stranci da na njima osvoji više od 60 odsto glasova izašlih birača.
Ipak, ocenjuje list, opozicija nema šanse da pobedi u trci u kojoj Vučić dominira medijima, državnom upravom i javnim sektorom.
Međutim, dodaje FT, ne teče sve glatko za Vučića, koji drži sve poluge moći od 2014. godine, najpre kao premijer, a onda i kao predsednik države.
Upravo zato što su parlamentarni izbori jednostrano nadmetanje, prava opozicija nema priliku da se pokaže u parlamentu, već u ponekad veoma velikim, gnevnim uličnim protestima.
Slične demonstracije primorale su vladu prošlog meseca da odustane od multimilijarderskog projekta iskopavanja litijuma sa rudarskom kompanijom Rio Tinto. Ako dođe do političkih promena u Srbiji, građanski protesti mogu biti njihov glavni izvor.
Mađarska opozicija, pak, nada se da će, formiranjem šestopartijske izborne koalicije, moći da zbaci sa vlasti Orbana, koji je na čelu države od 2010. godine. Orban je to shvatio dovoljno ozbiljno da je glasače „zapljusnuo“ smanjenjima poreza i davanja u vrednosti od pet milijardi evra, navodi FT. On može da računa na ogromnu podršku od mađarske dijaspore u susednim zemljama, kojima je njegova vlada dala državljanstvo, pravo da glasaju i velike olakšice.
Za EU, ovo je frustrirajuće vreme. Komesarka za vrednosti i transparentnost Vera Jurova priznaje da Unija može malo da uradi ako izbori u Mađarskoj ne ispune standarde koji se očekuju od jedne zemlje članice. Mada, u nekom smislu, smatra FT, EU može samo samu sebe da krivi.
Dugo je Orbanu bilo lako jer je njegov Fides bio u glavnoj evropskoj parlamentarnoj grupi, desnog centra.
Sada je Fides van te grupacija, ali je Orban, kao i Vučić, u dobroj poziciji da ostane na vlasti.
Vladavine čvrstom rukom u centralnoj i istočnoj Evropi slabo se odražavaju na EU, ali kraj im se ne nazire, zaključuje FT.
Tagovi
