+1 – Milan Kajganić, Beograd, Srbija
Jednostavnost i suština su dve osnovne karakteristike koje karakterišu +1 stolicu – jedan oblik i jedna neprekidna linija koja jasno naglašava namenu objekta. Koristeći savijenu površinu kao osnovni karakter samog predmeta dobijamo formu koja je istovremeno i sama konstrukcija.
Milan Kajganić je rođen 1993. godine u Beogradu. 2017. godine diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer dizajn nameštaja. Po završetku studija upisao se na master studije na istom fakultetu, gde se još više fokusirao na dizajn i njegov smisao. Njegova interesovanja su ljudi, proizvodi i planeta Zemlja. Njegov zadatak je da pokuša da poveže ljude sa proizvodima na najbolji i najpametniji mogući način, a da ne ugrožava planetu na kojoj živimo. On smatra da je dizajn kao naučna i tehnološka disciplina potrebniji nego ikad. Dizajn treba da nam posluži kao oruđe koje će nam pomoći da se borimo protiv nelogičnosti, protiv haosa, dizajn je tu da stvara red. Njegova strast je dizajniranje objekata koji nas svakodnevno okružuju, koji nam mogu učiniti život lakšim i boljim.
AVID – Ena Begičević Čeliković, Zenica, Bosna i Hercegovina
Avid je kolekcija nameštaja za hodnik, koja se sastoji od 4 proizvoda – zidno ogledalo, zidne police / kuke, stola i stolice. Hodnik, kao deo životnog prostora, zanimljiv je jer na neki način predstavlja mesto sa kojeg izlazimo ili ulazimo u svoj dom. Često je to najmanja prostorija u našem stanu, a toliko toga radimo u njoj. Zbog toga, kao i zbog činjenice da sve ove komade nameštaja koristimo veoma kratko tokom dana, razvio se koncept stvaranja grupe proizvoda koji će ovaj prostor minimalno opteretiti i ispuniti sve njegove funkcije.
Ena Begičević-Čeliković rođena je u Zenici, u Bosni i Hercegovini. Završila je Akademiju likovnih umetnosti, odsek za produkt dizajn, na Univerzitetu u Sarajevu. Radila je kao dizajner nameštaja 6 godina u kompanijama kao što su Standard Furniture Factory i MS&Wood. Tokom ovog perioda stekla je iskustvo u dizajniranju za industrijsku proizvodnju i posetila vodeće evropske sajmove nameštaja. Od septembra 2020. godine, Ena ima svoj dizajnerski studio Elosso, gde pruža kreativnu podršku domaćim i stranim kompanijama. Od tada, Ena je dizajnirala četiri kolekcije za izvozno orijentisane domaće proizvođače nameštaja. Takođe je uradila nekoliko rebrendiranja, dizajna pakovanja i enterijera. Pored toga, radi kao asistent na Mašinskom fakultetu, na odseku za dizajn i tehnologije obrade drveta, Univerziteta u Zenici. Takođe, Ena je honorarno zaposlena u bosanskom Narodnom pozorištu u Zenici, kao kostimograf i scenograf gde je radila na više od 20 projekata.
BIOCARPET – Arpad Pulai, Beograd, Srbija
Umetnički rad pod nazivom Biocarpet ima za cilj da predstavi misterije morskih svetova i njihovih prirodnih struktura, nevidljivih, dakle nepoznatih golom oku, u vidu tekstilne skulpture – tepiha. Predmet umetničkog rada je eksperimentalna tekstilna površina realizovana uz pomoć biomimetičkih generativnih principa, a svrha je realizacija inovativnih tekstilnih struktura koje se razlikuju od tradicionalnog načina formiranja tekstilnih površina. U radu se analizira uticaj biomimetike u kontekstu razvoja netkanog tekstila sa posebnim akcentom na dizajn tekstila i umetnost.
Arpad Pulai je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za tekstil. Trenutno radi kao umetnički saradnik u nastavi na istom fakultetu. Od 2011. godine, Arpad izlaže umetnička dela iz oblasti dizajna tekstila i umetnosti. Član je ULUPUDS-a i Evropske tekstilne mreže. Arpad se bavio patinom odeće za filmsku produkciju. Dobitnik je više nagrada, kao što su Velika nagrada na 45. majskoj izložbi za rad „Tekstilna zidna pregrada od termo prese” 2013. godine i Umetnička nagrada Nagyapáti Kukac Péter za 2017. Arpadovi radovi nalaze se u kolekciji Ateljea61, Galeriji savremene umetnosti u Nišu i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Osnivač je udruženja građana Čunak, koje ima za cilj prevrednovanje tekstilne tehnike, rad na horizontalnim i vertikalnim razbojima, obuku u ručnom i mašinskom pletenju i vođenje umetničko-tekstilnih radionica. Arpad je član umetničkog saveta Ateljea 61. U svojim radovima uglavnom se bavi sociološkim temama, održivošću dizajna tekstila u okviru ekoloških, prirodnih materijala i reciklažom. Radio je u Školi za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, kao profesor Dizajna tekstila. 2019. godine upisao se na doktorske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde istražuje tekstilne strukture pod uticajem biomimetike, što je za njega imperativ kreativnog razvoja dizajna tekstila.
ELENA – Eva Garibaldi, Ljubljana, Slovenia
Elena je minimalistički svećnjak od sirovog metala napravljen sa jednostavnim jezikom dizajna i multifunkcionalnom upotrebom na umu. Elena, grčki oblik Helena – blistava svetlost. Predmet postaje središnji deo stola, osvetljavajući njegovu okolinu. Omogućava korišćenje uz držanje jedne sveće, za intimnije iskustvo, ili tri sveće, za više osvetljenja. Objekat je dizajniran uzimajući u obzir ugljenični otisak i cirkularnu ekonomiju, izrađen od manjih metalnih delova odsečenih cevi iz proizvodnih procesa, koji bi inače otišli u otpad. Ima veliki potencijal u uspostavljanju kružne proizvodne mreže. Objekat je napravljen imajući u vidu racionalnu proizvodnju, zahtevajući minimalnu količinu radnji: četiri reza i četiri zavara. Pored toga, komad je završen korišćenjem samo gornjeg premaza kako bi se sprečila oksidacija.
Eva Garibaldi je multidisciplinarna dizajnerka i istraživač iz Slovenije, trenutno smeštena u Roterdamu. Diplomirala je industrijski dizajn na Akademiji za likovnu umetnost i dizajn u Ljubljani, Slovenija (2018) i magistrirala unutrašnju arhitekturu: Istraživanje + Dizajn (Cum Laude) na Institutu Piet Zwart u Roterdamu (2021). Njen diplomski projekat ‘The Unstable Ground’ bio je finalista VdKA Master Research Award. Njen projekat Papir + Bioplastika predstavljen je 2020/21. godine na izložbama Future of Living and Tunnel XXIX: Design for a Post-Apocalyptic World u Milanu, Ajndhovenu i Berlinu. Njena praksa je kritička i multidisciplinarna, bavi se temama koje se fokusiraju na pitanja životne sredine, percepciju pejzaža i razumevanje odnosa između ljudi i prirode kroz specifične kontekste. Radi kao privremeni koordinator programa master studija unutrašnje arihtekture: Istraživanje + Dizajn i istovremeno razvija svoju nezavisnu interdisciplinarnu praksu u Roterdamu.
FORM FOLLOWS CULTURE – Nada Elkharashi, Istanbul, Turska
Novi set predmeta za svakodnevnu upotrebu, koji ispituje kulturna shvatanja i čini ih delom njegovih osnovnih kvaliteta za vođenje nove, poboljšane i zdravije dnevne rutine. Pet različitih objekata za piće: Paused, Prolonged, Stack-ed, Stitched, i Still, menjaju ponašanje korisnika u skladu sa odgovarajućim oblikom objekta za piće. Svaki pokreće ugrađeno značenje, navodeći korisnika da reaguje i odgovori na kulturne tradicije i principe vrednosti.
Nada Elkharashi je interdisciplinarna dizajnerka i istraživač fokusirana na kreiranje iskustava i stvarnosti koja navode na razmišljanje. Njen rad se zasniva na preseku materijalnosti, kulturne filozofije i ljudske ekologije. Konkretnije, njeno trenutno istraživanje – objavljeno u VCU Scholars, koristi prirodne materijale i ručno rađene tehnike da bi svakodnevne predmete proželo kulturnim uvidom koji, zauzvrat, stimuliše i informiše napredak kulture ponašanja. Nada je diplomirala arhitekturu enterijera— BFA sa Fakulteta umetnosti Univerziteta Virginia Commonvealth sa punom stipendijom Hamada Bin Khalife za akademske zasluge i izvrsnost i magistrirala iz interdisciplinarnih studija dizajna—MFA, sa Univerziteta Virginia Commonvealth sa stipendijom dekana Visoke škole za akademska dostignuća.
MEENGHE – Đurđa Garčević, Beograd, Srbija
Problem prekomernog korišćenja automobilskih guma prepoznat je u svetu. Ciljevi ovog projekta su bili da se pronađu nova mesta gde se guma može koristiti i da se za dizajn proizvoda može koristiti guma za proizvodnju. U ovom projektu ciljna tehnologija je uglavnom mehanička, odvajanje materijala, mlevenje do odgovarajuće veličine, a zatim spajanje u kalup uz pomoć poliuretana. Gumu treba ponovo upotrebiti što je lakše moguće. Proizvodi ovog nivoa (usitnjena guma) se obično koriste umesto neobrađenih materijala. Za proizvodnju ovog materijala nije potrebno mnogo energije i posebnih tehnologija.
Najvažnija stvar kod ove vrste reciklaže je da se ne proizvode štetni nusproizvodi.
Đurđa Garčević završila je Školu za dizajn u Beogradu, smer vizuelne umetnosti, a posle srednje škole upisala se na Fakultet primenjenih umetnosti, smer industrijski dizajn. Opredeljenje za ovu profesiju proisteklo je iz interesovanja za spoj umetnosti i nauke, a bavi se dizajnom ekološki prihvatljivih proizvoda, umetnošću igara, ilustracijom i humanitarnim radom vezanim za životinje.
POLIČNIK – Tadej Urh, Ljubljana, Slovenia
Poličnik dovodi u pitanje generičke karakteristike dizajna našeg vremena i pokušava da ponudi novo rešenje nasuprot masovnoj proizvodnji. To je jednostavna forma, sastavljena od samo dve drvene daske – vertikalne i horizontalne – koje su mehanički spojene. Forma je nešto između utilitarnog elementa nameštaja i drvene sistemske skulpture, što korisnicima daje mogućnost da uredno izlože svoje omiljene predmete i istovremeno predstavljaju zgodno vertikalno skladište za svakodnevne predmete. Napravljen je tako da nije potrebno bušenje da bi čvrsto stajao, što je praktično kada se često pomeraju ili za one korisnike koji vole da iznova preuređuju svoj dom i pomeraju svoj nameštaj bez ostavljanja tragova.
Tadej Urh je mladi arhitekta iz Ljubljane. Studije je završio 2020. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, gde od 2021. radi kao asistent u oblasti arhitekture. Pored toga, bavi se arhitektonskom praksom i dizajnom proizvoda u raznim timovima. Za svoj rad tokom studija i u godini nakon izrade magistarskog rada dobio je više nagrada: Studentsku Plečnik nagradu za istraživanje i izložbu One Big, Bright, Useful Space – Emil Navinšek Corridor School; u grupi od sedam učenika i učeničku Vurnik nagradu za kompletan studentski rad. On i njegov tim su 2019. godine osvojili 1. nagradu na arhitektonskom konkursu za renoviranje starog grada Laško i 2021. 1. nagradu za Bohinjska Bistrica Passenger Center (2021) koje će biti realizovane. Redovno pohađa radionice i teorijske seminare. Između ostalog, prisustvovao je radionici Porto Academy u Portugalu, Međunarodnom bijenalu dizajna BIO 26 u Ljubljani, Radionici skulpture Kamen i radionici Crypto Design Week. Godine 2018/19. radio je kao pripravnik u berlinskom studiju Meyer-Grohbrügge.
SUBVERISON – Tijana Kostić, Beograd, Srbija
Subversion je transformabilna i prilagodljiva kolekcija stolova koji koriste stege kao funkcionalni element nameštaja. Iskorišćava svojstva industrijskih stezaljki „quick-grip“ koje omogućavaju brzu i jednostavnu transformaciju komada. Ideja kolekcije je da su svi delovi prilagodljivi i transformabilni, gde korisnici mogu da izaberu da pričvrste bilo koji materijal ili veličinu daske ravne površine koju imaju pri ruci. Odbacuje norme konvencionalnog nameštaja i pokušava da pozove korisnike da ponovo zamisle svoj domaći pejzaž kao razigran, inkluzivan i otvoren proces sa višestrukim mogućnostima, a ne unapred određenim „off the shelf” i ekskluzivnim.
Tijana Kostić je arhitekta i dizajner nameštaja, suosnivač Focal Design Studio-a. 2015. magistrirala je arhitekturu na Univerzitetu u Beogradu, a 2019. na Central Saint Martins, Univerzitet umetnosti u Londonu. 2016. godine sa kolegom pokreće Focal design studio, multidisciplinarnu istraživačko orjentisanu praksu aktivnu u oblastima arhitekture, dizajna enterijera, dizajna nameštaja i dizajna proizvoda, blisko sarađujući sa lokalnim zanatlijama i sarađujući sa drugim praksama i profesionalcima. Svoju praksu doživljava kao most između zanata, industrije, objekta i korisnika, zainteresovana je za stvaranje veza između prakse zasnovane na istraživanju i šire industrije dizajna.
THE LAST JAR OF HONEY – Katarina Trpčić, Karlovac, Hrvatska
Kroz ličnu porodičnu priču, sa fokusom na izazove dede pčelara, projekat se bavi temom opšte krize stacioniranih pčelinjih zajednica u Hrvatskoj, ali i širom sveta. Nakon što se ovogodišnji prolećni rod pokazao najslabijim do sada, sa velikim gubicima unutar zajednica, projekat kroz distopiju nastoji da podigne svest o krizi pčelarstva, masovnoj proizvodnji meda i klimatskim promenama, ali i uvlačenjem slušalaca u emotivnu priču o pčelarima – da približi svoje zalaganje i veliki doprinos pčelama u prirodi.
Projekat se predstavlja setom proizvoda za čuvanje i konzumaciju poslednje tegle meda na stolu, mestu zajedništva i odaje omaž dragocenoj tegli meda koja konzumaciju pribora – kašike i čepa ritualom koji nas podstiče da sačuvamo ili iskoristimo svaku kap meda. Postolje je od jelove daske iz stare košnice, nekadašnjeg doma umrle pčelinje zajednice.
Nakon završenog prirodno-matematičkog smera Karlovačke gimnazije, u avgustu 2017. godine videla je svoje ime na spisku upisanih učenika Škole za dizajn. Upis fakulteta za ovu posebnu profesiju za nju je značio veliku odgovornost, strahopoštovanje i hrabrost. Sa tom mišlju, iskrenošću i snažnom emocijom, krenula je na svoj životni put. Studije su je kroz godine oblikovale kao ličnost, obogatile znanjem, iskustvima i zajedništvom. To ju je privilegovalo i izazvalo da svoj senzibilitet, stručnim mišljenjem, pretoči u ideje i akcije. Nakon što je završila osnovne studije, odlučila je da nastavi školovanje za produkt dizajnera na Školi za dizajn. Istovremeno je počela da radi kao pripravnik za dizajn boja i ukrasa u Rimac Automobilima, trenutno Bugatii Rimac u dizajnerskom timu, što je jedno od njenih najvećih iskustava i prilika da radi sa profesionalcima iz celog sveta. Osvrćući se na svoje projekte, bilo proizvodne, umetničke ili grafičke orijentacije, ona može lako da prepozna konkretnu vezu između emocija i forme koja se prirodno pojavljuje kroz njih. Odraz njene ličnosti je želja da se poveže sa proizvodom, da ga ceni i da ga dugo pamti.
UNLUCKIES – Maja Repotočnik, Slovenija
Unluckies predstavlja seriju edukativnih igračaka koje imaju za cilj da razviju emocionalnu vezu između dece i njihovog okruženja. Napravljene su od ponovo iskorišćene tkanine, a punjenje igračke je uvek element iznenađenja. Unutar svake kivi ptice nalazi se nekoliko plastičnih čepova koji služe kao pokretač razgovora. Kroz taktilnu igru i ovaj element iznenađenja možemo naučiti dete o negativnom uticaju koji imamo na našu okolinu i pokušati da kroz igru predložimo koja su moguća rešenja.
Maja Repotočnik je slovenačka industrijska dizajnerka sa blistavom vizijom pametnih rešenja. Sa velikim interesovanjem za održivi dizajn, trudi se da ceo proces dizajna i proizvodnje bude na potpuno lokalnom nivou.
VAL – Andraž Rudi Vrhovšek, Ljubljana, Slovenija
Proizvod je dodatak koji prvenstveno služi kao pregrada za otvorene prostore gde se akumulira buka. Proizvod uspostavlja poluzatvoreni prostor u javnim enterijerima i reguliše radno, opuštajuće ili lično okruženje. Val je fleksibilan modularni proizvod koji nam omogućava stvaranje fleksibilnog prostora povezivanjem modula različitih dimenzija. Sa dodacima kao što su okvir, radna površina i lampa, može se pretvoriti u prenosivu ili skladišnu radnu jedinicu ili kućnu kancelariju – hoffice. Proizvod zamenjuje upotrebu teško dostupnih sirovina za proizvodnju izolacionih komponenti u građevinskoj i komercijalnoj izolacionoj tehnologiji. Izjednačavanjem izolacionih vrednosti recikliranog materijala, proizvod umanjuje kredibilitet korišćenja prvobitnih materijala. Situacije koje se dešavaju na otvorenim prostorima dovode do akumulacije buke, što je jedan od uzroka stresa, a negativno utiče na zdravlje i efikasnost ljudi. Kao rezultat, produktivnost je smanjena za 66%, a zdravstvene usluge rezultiraju sa 40 milijardi evra godišnjih troškova za lečenje i bolovanje u Evropskoj uniji. Dakle, proizvod interveniše u prostoru kao zvučno-vizuelna barijera i na taj način pomaže da se poboljša psihoakustično stanje.
Andraž Rudi Vrhovšek je diplomirao industrijski dizajn na Akademiji za likovnu umetnost i dizajn u Ljubljani i jedan je od osnivača kolektiva ADDiD PLUS. Pristupajući projektima sa naglaskom na proces istraživanja, bavi se društvenim i ekološkim pitanjima – njegov rad izražava integritet, jednostavnost, razigranost i jedinstvena iskustva. Njegove oblasti rada uključuju dizajn proizvoda, dizajn enterijera, dizajn vizuelnih komunikacija i povremeno bavljenje arhitekturom.
VOZICHECK – Matko Plovanić, Pula, Hrvatska
Ideja je bila da se dizajnira proizvod koji bi olakšao specifične aktivnosti na otvorenom, u pešačkim zonama urbanih sredina. U gradskim centrima dostava robe u određene zone često nije moguća motornim vozilom, ili bar nije moguća tokom celog dana. Vozicheck je proizvod 2 u 1 koji omogućava isporuku robe, na primer na zelenu pijacu ili festival ulične hrane, a zatim se transformiše u radnu površinu. Konstrukcija je izrađena od savijenih čeličnih cevi, čeličnog lima i drvenih letvica. Robusni skelet obezbeđuje izdržljivost, dok se drveni delovi lako zamenjuju novim u slučaju oštećenja.
Matko Plovanić je diplomirao na Fakultetu za dizajn u Ljubljani, u Sloveniji. Ima dugogodišnje iskustvo kao freelance dizajner i iskustvo od nekoliko godina kao dizajner u okviru studija. Poseduje široko znanje i iskustvo u štampanom i digitalnom dizajnu, prostornim intervencijama, kao i dizajnu izložbi i dizajnu proizvoda. Njegovi radovi bili su deo izložbi Zgraf 12 i Review of Croatian Design 19/20. Njegov koncept stolice (Primaire) osvojio je prvo mesto na Festivalu drveta u Sloveniji 2019. Za dizajn zbirke pripovedaka „Author’s Boras“ dobio je nagradu Red Dot 2020.
ZAOKRET – Marija Kojić, Srbija
Ovaj sistem nameštaja za decu dizajniran je kao višenamenska prostorna instalacija za specijalizovane dečje i javne prostore. Održivost proizvoda postignuta je multifunkcionalnošću, upotrebom kvalitetnog materijala koji obezbeđuje održivost kroz nekoliko generacija korisnika, kao i sklopivošću elemenata što značajno smanjuje troškove transporta i štetan uticaj na životnu sredinu.
Dizajnerka enterijera i nameštaja koja radi i živi u Beogradu. Diplomirala je 2015. godine na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu, smer unutrašnja arhitektura. Na master studije se upisala iste godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na modul dizajn enterijera i nameštaja. Nagrađena je kao najbolja studentkinja Filološko – umetničkog fakulteta iz oblasti primenjenih umetnosti. Do sada je učestvovala na mnogobrojnim grupnim izložbama u Srbiji. Iza sebe ima realizovane projekte iz oblasti enterijera, nameštaja i produkt dizajna. Za projekat “Zaokret” do sada je osvojila nekoliko nagrada.
Tagovi
