Nema čarobnog broja kad je vežbanje u pitanju, ali to ne znači da brojevi nisu važni. Nije ih teško zapamtiti, a pošto su vežbe lako merljive, oni mogu da imaju važnu ulogu u javnom zdravlju kao pokazatelj koliko nam je vežbanja potrebno.
Kad je u pitanju hodanje mnogima će odmah pasti na pamet broj 10.000, dugo idealizovan kao svakodnevno potreban broj koraka za unapređenje zdravlja, piše Science Alert.
Dokaza o pozitivnom efektu hodanja na zdravlje ima mnogo, a studije o dužini i intenzitetu često se sprovode.
U poslednjoj takvoj studiji, objavljenoj u američkom medicinskom časopisu „JAMA“, naučnici predvođeni Amandom Paluč sa Univerziteta Masačusets pratili su godinama dve hiljade muškaraca iz četiri američka grada.
Grupa muškaraca prosečne starosti oko 45 godina, nosila je akcelerometre koji su svakodnevno beležili broj i intenzitet njihovih koraka.
Eksperiment je počeo 2005. i trajao je do 2018. godine, do kada je 72 odsto članova izvorne grupe umrlo.
Rezultati su pokazali da postoji manji rizik od prerane smrti osoba koje su dnevno napravile 7.000 koraka u poređenju s onima koji su koračali manje.
Intenzitet hodanja nije imao efekat na mortalitet.
Naučnici smatraju da će povećanje broja koraka u najmanje aktivnoj populaciji znatno doprineti njihovom zdravlju, ali nakon određenog praga dodatni koraci više nemaju efekta.
„Više od 10.000 koraka dnevno nismo povezali sa dodatnim smanjenjem rizika od preuranjene smrti“, napisali su.
Premda rezultati uveliko potvrđuju ono što smo već znali o dobrobiti hodanja iz prethodnih studija, novi prag od 7.000 koraka bez sumnje je lakše ostvariv nego 10.000 i mogao bi motivisati na hodanje i one koji mu nisu skloni.
„Broj koraka u danu jednostavan je i lako merljiv cilj i odličan je način promocije zdravlja“, rekla je Paluč i dodala:
„Sedam hiljadaa koraka dnevno moglo bi da bude realan cilj i za najmanje aktivne pojedince“.
Tagovi
