U galeriji Tejt u Londonu nalazi se slika Francisa Pikabija koja predstavlja modernistički portret doktora koji pridržava lobanju. Ništa neobično za period kubizma u kojem je naslikana. Ono što ovu sliku izdvaja jeste priča o njenom nastanku. Naime, Francis je prvo naslikao koliko-toliko realan portret doktora koji nije mogao da unovči. Zatim je sliku preradio i umesto glave naslikao pipke koji izlaze iz nečega što nalikuje na glavu. Ovako promenjenu sliku je uspeo da proda.
Slika me je podsetila na izraz „komercijalno prelamanje“ sa kojim sam se susreo u prvim godinama karijere početkom devedesetih godina. Odnosi se na momenat susreta sa realnošću tadašnjeg života, trenutak naglog i često bolnog prilagođavanja na novonastalu realnost.
Nastajanje novog identiteta je proces koji zahteva vreme za asimilaciju starog i za postepeno prihvatanje novog. Ukoliko je proces prebrz, osoba još hoda u cipelama stare uloge uz malo samopouzdanja za novu ulogu. Mlada osoba u organizaciji pokaže odlične rezultate i posle kraćeg vremena biva promovisana u menadžera. Knjiga iskustva sa prethodne pozicije je nedovršena a već je doživela sudbinu da bude odložena i zaboravljena na polici. Zamenjena je prvim poglavljem u novoj knjizi. Čak i da spolja deluje da je sve u redu, u dubini duše osoba oseća konfuziju.
Veliki skokovi u karijeri mogu da nose izazove u domenu mentalnog zdravlja, kako pojedinca, tako i organizacije. Organizacija očekuje da uspeh sa prethodne pozicije bude ponovljen a menadžer početnik ima osećaj da hoda po nesigurnoj podlozi. Donošenje odluka zahteva podršku u samoj osobi ali i spolja – u organizaciji. Ako podrške nema, javlja se anksioznost koja se negativno odražava na polje individue i firme. Stvaranje novog identiteta zahteva vreme i prostor za razvoj. Knjiga starog identiteta se postepeno gradi i odlaže. Povremeno je treba uzeti sa police i podsetiti se na sve ono dobro koje nosi u sebi i pomaže u stvaranju nove knjige.
Tagovi
