„Anksioznost može biti deprimirajuća i pogubna. Jedan pacijent sa teškom anksioznošću rekao mi je da se ne oseća bezbedno i sigurno. Druga pacijentkinja mi je rekla da se uznemiri pri samoj pomisli da joj je upućna kritika. Sve te reči doživljava previše dramatično i lično, i onda ih koristi kako bi sabotirala sebe i umanjivala sopstvenu vrednost“, priča dr Kristofer Miler, psihijatar i psihoanalitičar na Medicinskom centru Univerziteta Merilend, za The Washington Post.
Kada nešto izazove našu veliku brigu i stres, često se dešava da se fokusiramo samo na te stvari, i da im pridajemo veći značaj nego što je trebalo. Time možemo da preopteretimo svoje kompletno biće, i to može da oteža naše razmišljanje i povede nas u drugom smeru. Misli mogu da postanu negativne, vođene emocijama, a tada ih je najteže promeniti.
Medicinski gledano, usled aksioznosti, „emocionalni mozak“ (uključujući delove kao što je amigdala, koja određuje kvalitet i snagu naših emocionalnih reakcija) prekomereno je aktivan.
Kako se anksioznost povećava, sve se više smanjuje pristup delovima mozga koji omogućavaju fleksibilno razmišljanje. Tada amigdala preuzima kontrolu, stimulišući ostale delove mozga da oslobađaju hormone stresa kao što su kortizol i noradrenalin, koji pripremaju telo i um na pretnju.
Ovo stanje opreznosti i strogog razmišljanja može da prevlada u životima ljudi i održi ih u konstantnom osećaju zabrinutosti.
Anksioznost može poremetiti i san, jer je, naročito noću, teško osloboditi se uznemirujućih misli. Kada je san ograničen ili isprekidan, to može ishoditi jačanju negativnih iskustava i straha koji se javlja tokom sna. Mnogi navode da kod njih anksioznost dostiže vrhunac nakon buđenja, zbog straha od predstojećeg dana.
Mnogo je načina na koje se anksioznost može ispoljiti, a iskustva ljudi su razna i često se ne uklapaju u određenu kategoriju.
Neke od vrsta anksioznosti
- Socijalna anksioznost
Ova vrsta anksioznosti kod čoveka može da probudi zabrinutost zbog tuđeg mišljenja i osude, što narušava prepoznavanje realnih namera i načina razmišljanja drugih.
Kao rezultat ove anksioznosti, javljaju se promena u odnosu prema drugima, smanjenje društvene interakcije i situacija koje bi usmerile previše pažnje na anksioznu osobu.
Kada je strah od sramote veliki, ljudi mogu ići i u krajnost kako bi izbegli bilo kakvo ulaganje energije u društvene odnose.
Na primer, neki od onih koji se bore sa socijalnom anksioznošću izvestili su, kako se navodi u članku, da im je veliko olakšanje to što im je omogućen rad na daljinu.
- Generalizovana anksioznost
Postoji nekoliko situacija koje izazivaju ovu anksioznost (obaveze na poslu i kući, određeni rokovi i računi), a koje rezultuju stalnom brigom.
Generalizovanu anksioznost prate određeni simptomi kao što su napetost mišića, umor i nemir. Često može biti prisutan i stalni osećaj nelagode, bez posebnog povoda.
Oni koji imaju ovu anksioznost često navode da je „sve“ razlog za brigu.
- Napadi panike
Ovo je jedan od najtežih oblika anksioznosti. Napad panike predstavlja nalet intenzivnog straha i/ili neprijatnosti koji u par minuta dostiže vrhunac. Praćen je snažnim delovanjem na telo i um.
Primera radi, strah od smrti ili gubitka kontrole, bolovi u grudima i stomaku, drhtanje tela, ubrzano disanje i lupanje srca, znojenje i vrtoglavica.
Napad panike može biti toliko jak da aktivira mozak da pređe u „režim preživljavanja“. To su upravo momenti gde se pali „fight-flight-freeze“ lampica. Ako je osoba već imala napad panike, može biti zabrinuta da se ne desi ponovo, što može izazvati suprotan efekat – napad panike vođen izazvan upravo tom brigom.
- Fobije
Zamisao o interakciji sa objektima ili okruženjima koja izazivaju strah ili brigu navodi ljude da svoje odluke donose u pravcu izbegavanja te neprijatnosti.
Neko ko ima fobiju od igle ili krvi, može odbiti da traži medicinsku negu ili neko ko ima strah od prometnih puteva može odbiti dobar posao jer bi putovanje do posla zahtevalo vožnju takivm putem.
Izbegavajući načini ponašanja mogu smanjiti anksioznost (jer nema interakcije s predmetom straha), ali značajno ograničavaju kvalitet života i podrazumevaju (mnogo) kompromisa. Neko ko se jako boji pasa, treba da uloži značajan napor da ga ne susretne.
Metode suočavanja sa anksioznošću
- Dajte sebi oduška
Ne postoji metoda pomoću koje bismo u potpunosti kontrolisali naše reakcije na okruženje. Svi imamo ograničenja i individualne odgovore na situacije. Ono što nam može pomoći da negujemo samoprihvatanje jeste da poštujemo način na koji naš um funkcioniše, a ne pokušaji da ga promenimo po svaku cenu.
- Suočite se
Kada samoprihvatanje počne da raste, tada ćemo pronaći način da prihvatimo anksioznost i da se suočimo sa njom, za razliku od stalnog izbegavanja i oslobađanja.
- Pronađite sredinu
Razmišljanje vođeno anksioznošću je teško preusmeriti jer nas drži zaglavljenim u misaonim zonama. Pronalaženje načina da se misli posmatraju samo kao to što jesu, „misli“, umesto apsolutne stvarnosti, može smanjiti zabrinjavajuće načine razmišljanja, a samim tim i anksioznost.
Dr Miler savetuje da zapisujemo naše misli (odgovore na stresore) i alternativne načine razmišljanja o datoj situaciji (na primer, šta bismo rekli prijatelju koji je imao anksioznost i negativne misli u sličnim okolnostima). Ovo može poslužiti kao „unutrašnji kompas“ kojem možemo pristupiti kada smo anksiozni.
Tagovi
