Posle onoga što se desilo u glavnom gradu Čilea, postavljaju se pitanja: Da li je to bio kratak protest zbog konkretnih problema ili je to bio poziv na potpuno drugačiji ekonomski sistem i ustavnu reformu?
Čini se da se u Čileu za manje od 12 dana sve okrenulo za 180 stepeni. Jer samo pre nekoliko dana – 8. oktobra, čileanski predsednik Sebastijan Pinjera je pred televizijskim kamerama ponosno rekao da je „usred ove burne Latinske Amerike, Čile prava oaza stabilne demokratije“, piše Dojče vele.
U nedelju (20.10.) je govorio o„ratu protiv ḿnogo neprijatelja“ u kojem se Čile trenutno nalazi, ne praveći razliku između političkih zahteva građana i izgrednika spremnih na nasilje.
Čile se budi
Između barikada, paljevine i drugih ekscesa stotine hiljada Čileanaca mirno su udarali u lonce u znak protesta – usred policijskog časa i u prisustvu vojnika.„Čile se budi“, bio je poziv koji se čuo na mnogim ulicama. Čini se da je stanje „stabilne demokratije“ brzo pretvorilo u„rat“, kako je to formulisao predsednik.
„Situacija je odjednom bila toliko nova i nasilna da je vlada očigledno bila potpuno iznenađena“, kaže Roberto Mendez, ekonomista Katoličkog univerziteta u prestonici Santjagu de Čile.„Proglašenje vanrednog stanja izraz je ove bespomoćnosti, ali da vojska nije izašla na ulice, haos bi bio mnogo veći“, rekao je Mendez.
Kasna reakcija
Tenkova na ulicama Čilea nije bilo od 1987. od doba diktature. Ali ni ova mera nije smirila bes stanovništva. Čak ni ukidanje poskupljenja javnog prevoza, neposredni razlog protesta, nije smirio demonstrante.
„Predsednik je pokušao da gasi požar benzinom. S vojskom na ulicama ne može biti dijaloga“, kaže na Tviteru Kamila Valjehos, koja je nekada bila vođa studenata a sada je poslanica Komunističke partije Čilea. Slično su se izirazili i mnogi predstavnici opozicije.
„Vlada je poslala vojsku na ulice iako su znali da nema šanse da uspostavi red. Čileanci se više ne boje vojske i čak prkose vojnicima“, kaže za DW Marta Lagos, direktorka nevladine organizacije za ispitivanje javnog mnjenja Latinobarometro.
Tempirana bomba
„Verujem da je to bio bes, ali ne i manifestacija političkog pokreta“, kaže ekonomista Mendez. „Postoje problemi sa penzijama, zdravstvom i porastom kriminala, tu država pravi greške. Plus korupcijski skandali u politici, ekonomiji i vojsci“, dodaje je on.
Aktivistkinja Marta Lagos protivi se ovoj tvrdnji, i kaže da se radi o „revoluciji“ koja će „na ovaj ili onaj način dovesti do promene Ustava“.
I neki političari primećuju problem
Samokritika je došla od senatora Manuela Hosea Osandona, člana koalicije desnog centra u Pinjerovoj vladi i člana gornjeg doma čileanskog parlamenta:
„Ne smemo zatvoriti oči pred nezadovoljstvom. Ljudi svuda udaraju po loncima u znak protesta. Video sam da se ljudi žale da politika jednostavno ne želi da razume da postoje nepravda i nejednakost. Osuđujem nasilje, ali nas pozivam da sednemo zajedno i tražimo rešenja. Bez socijalnog mira ne može biti ekonomskog rasta.“
Bivši predsednički kandidat Alehandro Guilier, koji je na izborima 2017. izgubio od Sebastijana Pinjera, napisao je na Tviteru: judi su umorni od zloupotrebe funkcija i neispunjenih obećanja. […] Oni žele novi ustav koji će im garantovati osnovna prava.“
Vlada se sada suočava s velikim izazovom da povrati izgubljeno poverenje i da iznađe održiva rešenja za probleme koji prevazilaze problem cena u javnom prevozu.
A imati pod kontrolom javni red – važno je i iz drugog razloga: Čile je domaćin dva velika međunarodna događaja: samita Azijsko-pacifičke ekonomske zajednice (APEC)u novembru, za koji su dolazak najavili i Si Đinping i Donald Tramp, te konferencije UN o klimatskim promenama (COP25 u decembru.
