Goran Vesić je za vreme Borisa Tadića bio marginalizovan, a opet se pojavio u jednoj pomalo bizarnoj epizodi u vreme sukoba Dragana Đilasa i Tadića 2012. godine, kada su demokrate gubile vlast. Tada je Vesić poslao nacrt za „Manifest novih demokrata“ kao savet Đilasu kako da transformiše stranku ako pobedi Tadića ili kako da formira novu nauštrb DS-a. Razvoj događaja je bio takav da je Đilas prosledio to pismo Mikiju Rakiću, koji je plasirao to u jedan dnevni list. Đilas se tako odmah distancirao od Vesića. Između ostalog jer je i imao takav imidž koji samo može da šteti rejtingu i kredibilnosti budućem lideru demokrata. Motivi Vesićevi za tu akciju mogli su da se svedu i na puku želju da Tadiću vidi leđa.
A onda se nedugo potom pojavio kao naprednjak. Ali, i Vučić je bio svestan balasta koji nosi Vesić, pa je i kao beogradski kadar naprednjaka, nakon što je Siniša Mali prešao u vladu, bio zapravo gradonačelnik iz senke (za vreme nevidljivog gradonačelnika doktora Radojičića). Kada je u redove naprednjaka došao Aleksandar Šapić, krenula je i njihova bitka za Beograd. A taj sukob traje i danas. Bilo je tumačenja da je to Vučićeva verzija sistema „zavadi, pa vladaj“. Žuč koju Šapić i javno izbacuje prema Vesiću u poslednje vreme, ima povode i u tome što Vesić i dalje u dobroj meri vuče konce u gradskoj infrastrukturi koju je postavljao. U svakom slučaju, čovek je od političkih sukoba.
„Različita je priroda sukoba koje je Vesić imao s Tadićem i sa Šapićem. Vesić i Tadić, iako u istoj stranci, nisu delili iste stavove, a još manje pristupe koje treba koristiti, pa je razlaz bio očekivan onog momenta kada je Tadić postao ključna figura i kada je dobio priliku da stranku uredi na način kako je on mislio. Na kraju, Vesić je bio deo Đinđićevog tima, a Tadić je okosnicu stranke pravio s drugim ljudima kojima je verovao. Sa Šapićem je, za razliku od Tadića gde je sukob bio strateške prirode, sukob bio više taktičke prirode i odnosio se na političko delovanje u Beogradu gde su se njih dvojica nadmetala na dnevnom nivou što je u jednom momentu poprimilo i lične obrise“, kaže nam Bojan Klačar, programski direktor CeSID-a.
On kaže da Vesić nije tip političara koji ravnodušno i bez energije posmatra političke procese.
„Za njega politika nije hobi i on je u politiku mnogo investirao. Možda i previše nekada. On je tip političara koji želi da ‘politički provocira’, spreman je da uzvrati na primljene udarce i da započne političke sukobe. U javnosti, pa i u širem članstvu stranaka u kojima je bio (SNS i DS) nije uvek bio omiljen jer je pragmatičan i spreman na korišćenje sredstava koja pragmatično vode ka cilju iako se možda tim odlukama protivio veći broj ljudi. Vesić je više pragmatičan operativac a manje političar koji je želeo da stranci omogući što više, bez obzira na kritike koje je dobijao. Delovanje iz senke i pragmatično korišćenje poruka i alata koji vode ka cilju je znalo da pravi dosta protivnika u strankama, koje nisu bile zadovoljne zašto akteri iz senke kao sive eminencije imaju veliku političku moć“, kaže Klačar.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
