Ne volite dodire. Oko vas su poznanici „pipkoljupci“. Zagrljaj kreće ka vama. Vi šaljete neprijatnost. Šta izgovarate? Ništa. Naklonite se.
„Preferiram japansku kulturu“ (na stranu što pojma, osim toga, nemate).
Humor je jaka ruka spasa u situacijama koje se isprva čine bezizlaznim. Ili neprijatnim. One takve zaista mogu biti (i ostati), ukoliko propustimo da ugledamo ironiju datih okolnosti. Rečju, smeh je sloboda (ako potpuna postoji). Često je i izbor – biramo suočenje ili pomirenje.
Biće i onih koji odvajaju humor od nekih profesija, situacija, odnosa. Razna su uverenja koja idu u prilog tome. Jedno od njih je da medicinska profesija nije pogodno tle za „zbijanje šala“, što direktno vodi zaključku da humor ide u fioku ako prilike nalažu „ozbiljnost“. Neko je nekad nekome rekao „ne smej se“, ovaj se postideo od neadekvatnosti i nastavio po principu „kopiraj pa zalepi“ da širi dalje (legitimno, ali ne i apsolutno) uverenje. Tako danas, kad nekom „izleti“ – čujemo jedno glasno i dugo ućutkivanje.
Odbrambeni mehanizam – kako i kod koga?
Koncept odbrambenih mehanizama nastao je u psihoanalitičkoj teoriji. Veruje se da su oni vrsta zaštite ega od emocionalnog bola kroz iskrivljavanje stvarnosti nesvesnog uma. Humor kao jedan od brana odbrane česta je pojava i prilično uspešno pomaže da neprilike ne budu svekolike.
Upotreba odbrambenih mehanizama može imati pozitivne ili negativne posledice u zavisnosti od konkretnog načina upotrebe. Na primer, mehanizam poricanja, koji koriste zavisnici, služi kao prepreka prihvatanju problema i traženju pomoći. Nasuprot tome, osoba koja još nije spremna da se suoči sa traumom može koristiti mehanizme kao što su regresija ili potiskivanje kao zaštitne mehanizme, dok ne bude spremna za nešto više (suočavanje).
Humor takođe može da funkcioniše kao adaptivna odbrana ega omogućavajući ljudima da uoče komični apsurd u veoma izazovnim situacijama. U tom pogledu, humor služi i kao odbrambeni mehanizam i kao način suočavanja sa izazovima. Istraživanja su to podržala.
U studiji iz 2014. otkriveno je da duhovito suočavanje nakon gledanja negativnih slika povećava pozitivne emocije kako u kratkoročnom tako i u dugotrajnom praćenju.
Primenljivost ovog mehanizma zalazi i u obrazovanje. Sposobnost da škola postane prijatnije okruženje korisna je alatka i može koristiti na različite načine. Među studentima upisanim na kurseve jezika, 72 odsto je primetilo da je humor povećao njihovo interesovanje za predmet, 82 odsto je ocenilo je da je upotreba humora od strane predavača učinila kurs pristupačnijim, kao i da je humor stvorio prijatnije okruženje.
Humor koji učenici donose u učionicu je isto od suštinskog značaja. U studiji koja istražuje humor među studentima osnovnih studija, smisao za humor je bio pozitivno povezan i sa društvenošću i sa kreativnošću. Namerna upotreba humora u učionici takođe je povezana sa poboljšanim učenjem među studentima medicinskih tehničara.
Iako sada ima već dovoljno činjenica koje staju na stranu duhovitih… recimo učenika, realnost pokazuje da se humor i doskočice ne čine poželjnima u sistemima poput obrazovnog. Nasuprot tome, utisak je da ni kod predavača humor nije dovoljno iskorišćen, odnosno da je njegova moć još uvek nedovoljno osvešćena.
Istraživanja u vezi sa humorom
Studija iz 2015. godine ispitivala je odnos humora i psihološke traume kod preko 200 žrtava terorističkih napada. Otkriveno je da su zdravi stilovi humora korišćeni u ovom slučaju povezani sa manje simptoma traume. Humor se može koristiti za promenu perspektive traume iz ozbiljne u bezbrižniju, što može pomoći u regulisanju stresnih emocija. Ukratko, smejanje stvarima koje su „ozbiljne“ ili teške mogu pomoći u ublažavanju emocionalnih efekata traume.
Humor može biti efikasan alat za poboljšanje više aspekata zdravlja. Prednosti se uglavnom pripisuju zdravim stilovima humora kao što su afilijativni i samopoboljšavajući. Iznenađenje za mnoge je da i agresivni humor ponekad može biti efikasan.
U pregledu iz 2017. razmatran je odnos humora i različitih aspekata blagostanja između medicinskih sestara i pacijenata. Istraživači su otkrili mnoge prednosti humora u ovom okruženju, uključujući poboljšanje komunikacije, smanjenje stresa i anksioznosti, oslobađanje napetosti i poboljšanje oporavka.
Uvek postoji šansa da pokušaj da budete smešni može da propadne i da izazove nelagodnost kod druge osobe. Najveća šansa za neprikladan humor je kod njegovih negativnih varijanti. Agresivni humor je posebno društveno štetniji, što znači da su manje šanse da će biti prihvaćen u društvenim okruženjima. Tako podaci istraživanja iz 2019. pokazuju da neprikladan humor može oštetiti odnose na radnom mestu. Slično tome, kada koristite samoporažavajući stil, drugi mogu izgubiti poštovanje prema vama ili će imati teškoća da vas shvate ozbiljno. Iako je studija iz 2016. godine ukazala na pozitivan efekat i dobrobit, već dve godine kasnije pregled literature vodi nas zaključku da ovaj stil humora ne poboljšava mentalno zdravlje.
„Hahaha“ terapija
Još 1300-ih profesor hirurgije Henri de Mondevil propagirao je terapiju humorom za pacijente posle operacije „tako što im je neko pričao viceve“. Iako postoje potvrde terapeutskog dejstva humora, nema potpuno nepristrasnog ispitivanja koje bi to do kraja potvrdilo.
„Ako možete da se smejete tome, možete to preživeti“
Oni koji su pisali o ulozi zabave i humora u psihoterapiji i savetovanju kažu da – ako želimo da bude efikasan, humor mora biti u odgovarajućem vremenu. Obično nije mudro koristiti ga dok se terapeutski odnos dobro ne uspostavi. Kada postoji ova povezanost sa klijentom, mnogo je verovatnije da će humor rezultirati pozitivnim ishodom.
Terapijski humor ima edukativnu, korektivnu poruku i pomaže klijentima da se izmeste od situacije. Takav humor ne uključuje neprijateljstvo, ismevanje ili nedostatak poštovanja. S druge strane, štetan humor pogoršava probleme klijenta, potkopava osećaj lične vrednosti i ostavlja osobu ogorčenom.
Podrazumeva se da je humor koji podriva samopoštovanje klijenata tako što ih omalovažava i ponižava neprikladan i deluje protiv terapeutskih ciljeva. Mimo terapije, ovakav vid ponašanja nije retkost i obično je deo onoga što ljudi prepoznaju kao „toksičnost“.
I psihijatrijskim pacijentima humor može biti pomoć. Jedna studija je ispitivala uticaj humorističkih filmova na različite psihološke simptome među pacijentima koji boluju od šizofrenije. Istraživači su otkrili smanjenje besa, anksioznosti, psihopatologije i depresije među učesnicima.
Druga studija koja je ispitivala efikasnost humora među osobama sa mentalnim oboljenjima, bila je zasnovana na humoru koji uključuje klovnove (tj. „terapijski klovnovski pristup“). Tokom perioda humorističke aktivnosti, prijavljeno je da pacijenti imaju značajno smanjenje višestrukih ometajućih ponašanja uključujući samopovređivanje, tuču i pokušaje bekstva.
Humor i stres jednako „relax“?
Nema sumnje da humor omogućava ljudima da se bolje nose sa stresom. Dugo se verovalo da humor i smeh igraju važnu ulogu u održavanju psihološkog i fiziološkog zdravlja i blagostanja u stresnim situacijama.
Istraživanja podržavaju ovu vezu. Ispitivane su strategije suočavanja sa raznim vrstama stresa uz humor. Učesnici su bili podeljeni u grupe sa visokim ili niskim smislom za humor, a utvrđeno je da su oni iz kategorije visokog smisla za humor prijavili relativno niži nivo stresa i anksioznosti.
Jedno od zapažanja je i da medicinske sestre koriste humor da se nose sa specifičnim situacijama kao što su dnevne medicinske rutine, teški pacijenti/porodice, pa čak i smrt. I dok pristupanje takvim situacijama humorom možda nema smisla za druge, on pomaže medicinskim sestrama da se izbore sa svojim nevoljama kada se redovno susreću sa izuzetno teškim situacijama.
Takođe je utvrđeno da crni humor povećava otpornost tokom nekih od najstrašnijih događaja u ljudskoj istoriji. Crni humor je korišćen kao mehanizam za suočavanje i preživljavanje u širokom spektru situacija opasnih po život.
I tako…
Nije „Selo gori“, ali nek se čita.
Tagovi
