Juče sam bila na porodičnom ručku, tačnije dvostrukom porodičnom rođendanu – istog dana u martu rodili su se moja baka i najmlađi sin moje sestre. Ona je napunila osamdeset devet a on tri. Jedan život na zalasku, drugi na pomolu. Retko se okupljamo svi pod istim krovom, ima nas previše ili smo samo previše različiti. Rekla bih i disfunkcionalni da ta reč nije toliko istrošena od lepljenja uz porodicu da je grešno upotrebiti je.
Arsenal likova koji se u tom starom salonskom stanu okupio toliko je raznovrstan da bi ih bilo teško izmisliti. Tu je moja sestra sa svoja tri mala sina. Jedan je u tom trenutku bolestan, klonulo leži preko maminih nogu. Drugi je ljut jer se nije prvi popeo uz stepenice, s prekrštenim rukama i napućenim ustima uronjen je u kauč. A treći je slavljenik koji je još suviše mali da bi ga bilo briga za rođendan, jurca po stanu oduševljen starim parketom koji mu krcka pod nogama. Tu je i moja sestra od tetke koja me kroz šapat upozorava da operem čaše pre nego što u njih nešto sipam. Ona i ja poješćemo najviše kiflica i palačinki, kao kad smo bile deca.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
NEDELJNIK 638NEDELJNIK 638
Tagovi
