„Za svu našu decu“, ili zašto bi trebalo spustiti granicu za glasanje na 16 godina

Jedna od najkonzervativnijih organizacija na svetu – Katolička crkva ima pravilo po kojem nijedan kardinal stariji od 80 godina ne može da glasa na izborima za papu.

Ne znam koliko je to korisno, ali sam nedavno pročitao da nije tačno da se produžava život na planeti, već se produžava starost!

Niko od nas više nikad neće imati ni 25, ni 35 godina. Niti će da igra košarku profesionalno u 50, pošto i Lebron u 37. igra odlično, ali slabije, a igrao je i Džabar do 42, bez specijalne hrane i tehnologije.

Politikolozi upozoravaju, na primer Fukujama, da nas očekuje talas konzervativizma zbog starenja populacije.

Jedina stvar koju bih očekivao od Zelenih, ako ne i od drugih stranaka koje sve rade „za našu decu“, jeste davanje prava glasa onima sa 16 godina. Zašto da se za sto godina ne hvalimo nečim tako progresivnim? Kao danas Sretenjskim ustavom, koji je trajao dve nedelje, ali je bio najmoderniji u Evropi

Vatikan nije rešenje, pošto je i demokratska Amerika morala da se osloni na 80-godišnjaka kako bi pobedila Trampa.

A i dalje ima anahrono pravilo po kojem za Belu kuću ne može da se kandiduje bilo ko mlađi od 35. Why not?

U dokumentarcu Reversing Roe (Netfliks), 99 odsto onih koji traže zabranu abortusa jesu žene koje više ne mogu da rađaju ili muškarci koji imaju i mnogo godina i mnogo dece. Mladi su na drugoj strani. Kao oko vojnog roka koji traže ljudi koji su se ili, u međuvremenu, oslobodili vojske, ili nikad nisu ni bili u njoj.

Zašto onda pričamo kako su klinci konzervativni? I šta to potkrepljuje?

Glavna vest posle izbora u Francuskoj bila je da su penzioneri pomogli Makronu da ostane na vlasti.

S jedne strane, tačno: 71 odsto ljudi starijih od 70 godina glasalo je za Makrona; plaše se desnice i veruju u dvopartizam.

Ali druga po veličini grupa bila je 18–24 godine – 61 odsto, prethodno za Melanšona. U grupi 25–34 to već pada na 51 odsto, 35–49 – 53 odsto, a najmanje 50–59 godina, 49 odsto, gde je jedino pobedila Le Penova.

U Americi stvari su još jasnije. Generacija Z nikad nije izašla u većem broju, više od 50 odsto. Više od 65 odsto mladih od 18 do 24 godine glasalo je za Bajdena, ili tačnije protiv Trampa. To je 11 odsto više nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi. Tako je i kod nas. Penzioneri za vlast, mladi za promene. Bilo kakve.

Mladi su, procentualno, najviše za gej prava, prava crnaca, zaštitu životne sredine.

Ali su prirodno i navijači, i huligani. I oni što crtaju Mladićeve murale, i oni što šetaju na gej paradi.

Oni ginu u Ukrajini, kao nekad u Bosni, ili Vijetnamu.

Ratove odraslih vode njihova deca, iako se sve radi zbog njihove budućnosti.

Kakva laž, ona koju je makar Volter Vajt priznao u poslednjoj epizodi Breaking Bada.

Bilo bi lepo da i mi koji ne prodajemo krek prestanemo da se ponašamo kao da smo na njemu.

Ko god kaže rečenicu „Sve to radim zbog dece“, lažov je, kao onaj koji kreće sa nisam rasista, nisam antivakser, nemam ništa protiv gejeva…

Imaš, brate! I makar to priznaj, kao deca koja nam zato svima prva upadaju u oči.

Najgluplja rečenica je da klinci nisu informisani. Ili obrazovani pošto ne znaju za Krležu. Nama je, vidim, mnogo pomogao devedesetih.

A ko to priča? Mi koji smo odrasli na dva kanala, imali tri novine, i Tempo, i onda međusobno prepričavali laži koje smo pročitali.

Pa smo zato što nismo mnogo znali mislili da znamo sve. Generacije odrasle uz pametne telefone, društvene mreže, internet, ne trpe gluposti.

Opšta mesta koja mogu da provere na Guglu za pet sekundi. Tu se rađa polarizacija.

Ali i treba da se rađa. Pošto klinci imaju mišljenje o svemu što ih zanima.

Pa i o tome da smo im stvorili svet u kojem kad neko malo ukrade ide u zatvor, a kad mnogo ukrade dobije titulu. A kad pobije mnogo tuđe dece dobije i spomenik.

Preoraće nam drumove.

Jedina stvar koju možemo danas da uradimo jeste da im damo pravo glasa, sa 16 plus, ili i to pravo i obavezu od 18 do 70 kao u Argentini.

To su najnaprednije zemlje, a ne monarhije. Austrija je u EU prva, 2007. spustila granicu na 16, kao i Škotska i Vels, Nemačka na lokalu, sad je glavno obećanje nove koalicije to za republički nivo. Na lokalnim srednjoškolci glasaju i u Australiji i na Novom Zelandu, a u proceduri je zakon za nacionalni nivo.

I to meni jeste jedina stvar koju bih očekivao od Zelenih, ako ne i od drugih stranaka koje sve rade „za našu decu“.

Zašto da se za sto godina ne hvalimo nečim tako progresivnim? Kao danas Sretenjskim ustavom, koji je trajao dve nedelje, ali je bio najmoderniji u Evropi.

Malo li je, brate!

***

Kolumna je objavljena u aktuelnom broju Nedeljnika od 26. maja