Škeljzen Malići za Nedeljnik govorio je o studentskoj pobuni, Beogradu osamdesetih, prvim demonstracijama na Kosovu, usponu Miloševića, o susretima sa Vučićem, o Ediju Rami i Aljbinu Kurtiju, o srpskom i albanskom nacionalizmu…
I o tome zašto regionu ne može da bude bolje dok se dva naroda ne dogovore
***
Bili ste savetnik Edija Rame, kakva su bila iskustva iz vaše saradnje s njim?
Sa Ramom, umetnikom, bio sam vrlo dobar prijatelj devedesetih godina. Kada je postao premijer, zvao me je da mu budem savetnik za region. Albanija je skoro pola veka bila u izolaciji, imala je veoma loše odnose sa svim susedima. Rama je želeo bliske odnose sa svima u regionu. Srbija je bila prva na listi zbog jako opterećenih odnosa od 1948 godine, kao i zbog Kosova. Rama je verovao da može da doprinese da i tu bude ledolomac zaleđenih odnosa. Pripremali smo njegovu posetu Beogradu više meseci, odložena je bila mesec dana zbog skandala na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija, a kada je stigao u Palatu Srbija, prva poruka koju je imao za Vučića bila je da Srbija treba da prizna Kosovo pošto je to u njenom najboljem interesu. Bio sam prisutan kao član delegacije, svi smo bili iznenađeni jer takvu izjavu nije imao u pripremljenom govoru. Vučić se skandalizovao i oštro reagovao pred kamerama, međutim kada smo prešli u druge prostorije razgovaralo se veoma konstruktivno i prijateljski.
Zatim je nekoliko godina izgledalo kao da su Rama i Vučić postali pajtaši, sretali su se često, pokrenuli su ambiciozni projekat Otvoreni Balkan, kojemu se pridružio samo Zaev, bivši premijer Severne Makedonije, dok su Kosovo, BiH i Crna Gora bili protiv.
Kada je Otvoreni Balkan postao aktuelan, ja više nisam bio savetnik, ali sam napisao da se zaleteo. Naravno, imao je dobre namere, jer je ubeđeni poklonik Sorosove ideje otvorenog društva, ali je trebalo da uvaži razloge zbog kojih su tri države odbijale da se pridruže projektu, pružajući garancije da neće postati instrument za dominaciju Srbije u regionu. Mislim da je Rama naseo na pritvornost Vučića, jer je njemu Otvoreni Balkan bio nešto kao varalica za otvorene granice srpskom narodu. Ovi koji su odbijali projekat, sumnjali su da Vučić, ali i Rama, imaju slične namere, Vučiću je to paravan za dominaciju Srbije, Rami za dominaciju Albanije, okupljanje ova dva naroda pod jedan krov uz podeljeni plen. Kad je Vučić Otvoreni Balkan počeo da stvarno presvlači u „srpski svet“ ruskog kroja, a i zbog Ukrajine i promenjenih geostrateških odnosa, došlo je do raskida pobratimstva Rame i Vučića.
U vezi sa ovim možda će vam biti zanimljivo da smo Vučić i ja, dok se čekalo na početak sastanka dveju delegacija prilikom Vučićeve posete Tirani 2015. godine, oko deset minuta privatno razgovarali, na srpskom jeziku, o temi albansko-srpskih odnosa. Vučić mi je rekao da je gledao moj polučasovni intervju koji sam tih dana dao srpskoj redakciji Televizije Kosova, gde sam elaborirao tezu da je za trajnu sigurnost i stabilnosti Balkana ključno uspostavljanje dobrih odnosa između Albanaca i Srba. Ako se dva naroda dogovore, stvara se osovina trajnijeg mira i prosperiteta, jer se i ostala otvorena pitanja mogu lakše rešiti. Naravno, u tom razgovoru na margini, ministri albanske vlade su se pomalo čudili šta to pričamo, jer nije bilo prevoda, nismo se dotakli pitanja kako da se ostvari istorijsko pomirenje, tu se verovatno ne bismo složili, jer bih ja zastupao tezu da je za to potreban NATO kišobran za ceo region, a Vučić verovatno ne bi bio spreman da Srbiju uvede u NATO jer bi time izdao majku Rusiju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
