Ponovni izbor Emanuela Makrona za predsednika Francuske u Briselu i Berlinu je proglašen evropskom pobedom. Alternativa, Marin Le Pen, značila bi brodolom Evropske unije, odnosno prekid rada njenog francusko-nemačkog motora. Makronova rivalka je najveći kritičar Evropske unije i njen izbor bi vodio, kažu njeni protivnici, ka Fregzitu i krahu unije kakvu poznajemo.
Fin, the end, finito, das Ende, čitava struktura Unije bi se srušila. Ova mogućnost je izbegnuta, kao i 2017. nakon sučeljavanja istih kandidata, ali je ovaj put ishod bio neizvesniji. Makron i Le Penova u drugom krugu verovatno je najveći poraz aktuelnog predsednika koji je Francuzima pre pet godina obećao da će učiniti sve da više ne glasaju za njenu političku opciju. „Za brojne sunarodnike koji su se danas odlučili za krajnju desnicu, bes i neslaganje koji su ih vodili da izaberu ovaj program moraju da nađu odgovor“, poručio je u kratkom govoru na Marsovim poljima, između Ajfelove kule i Invalida. Rezultat izbora – 58,6 odsto za aktuelnog predsednika i gotovo 42 odsto za njegovu protivnicu – ne ostavlja prostor za trijumf. Krajnja desnica nikada nije bolje stajala u Francuskoj.
Predsednička kampanja je pomogla proces „normalizacije“ Marin Le Pen, u čemu je značajnu ulogu odigrao Erik Zemur kao novo lice krajnje desnice. Pored njegove ekstremne i ksenofobične retorike kandidatkinja Nacionalnog zbora je postala prihvatljivija, utoliko pre što se trudila da ublaži stavove koji izazivaju polemiku i privuče širi krug glasača.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 5. maja
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
