Poslovi sa Irakom bili su vrlo važan deo jugoslovenskog izvoza 1980-ih godina. Težišno radilo se o investicionim radovima – gradnji baza i fabrika i transferu dokumentacije za proizvodnju. Iračanima je tokom rata sa Iranom 1980–1987. godine trebalo sve, i to odmah. Kada su se borbe okončale, Iračani su ušli u veliki poduhvat obnove istrošenih resursa i jedna od stavki bio je remont aviona sovjetskog porekla. Posao su diverzifikovali na više remontnih zavoda iz zemalja Varšavskog ugovora, ali Iračani su deo aviona 1989. godine poslali na remont u SFRJ – lovce MiG-21SMT i MiG-23ML.
Zadatak je poveren zavodu Zmaj koji se bavio remontom MiG-21 i domaćih aviona „galeb-4“, „galeb-2“ i „jastreb“. U vreme kada je potpisan irački posao, Zmaj se pripremao za osvajanje remonta MiG-29.
Radovi na MiG-21 bili su rutina. Za pola godine avion je prolazio kroz rastavljanje do najsitnijih detalja, preglede, popravke, zamene delova, montažu i probne letove. Problem je bio MiG-23ML jer taj avion nikada nije korišćen u RV i PVO. Interes je postojao 1970-ih godina, ali u to vreme u ponudi je bila varijanta MiG-23MS sa radarom RP-22 „safir“ i raketama vazduh–vazduh K-13S, R-3R i R-13M identičnim kao na MiG-21bis koji je RV i PVO koristilo od 1978. godine. U vreme kada su prvi sovjetski saveznici 1982. i 1983. godine primili prve primerke MiG-23ML sa poboljšanom avionikom i novim raketama završen je proces preoružanja jugoslovenskih lovačkih eskadrila sa 91 MiG-21bis, a za budućnost planiran je domaći lovac. Naknadno, novembra 1985. godine Predsedništvo SFRJ odlučilo je da se nabavi eskadrila novih lovaca, ali u to vreme iz SSSR-a ponuđeni su savremeni avioni vrhunskih performansi MiG-29.
Irački piloti leteli su na MiG-23 ranih varijanti i na MiG-23ML koje su dobili 1984. i 1985. godine. Avion prepoznatljiv po promenjivoj streli krila bio je rasni presretač maksimalne brzine 2,35 M i velike brzine penjanja od 280 m/s. Na maksimalnom razmaku krila sa strelom od 16° (prema pokazivaču u kabini pilota) piloti MiG-23ML poletali su i sletali, za manevarski vazdušni boj postavljali su krila na 45°, a za velike brzine hidraulični mehanizam pokretao je krila do strele od 72°.
Iračke eskadrile sa MiG-23ML koje su prvobitno dobile 64 aviona bile su u bazi El Bakr (posle rata preimenovana je u Balad) koja je imala dve poletno-sletne staze dužine 3.500 m. Mrežu armiranobetonskih skloništa projektovao je beogradski Planum.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
HT 9
Tagovi
