Visok stepen izloženosti zagađenju vazduha u ranom uzrastu može da dovede do strukturnih promena mozga, pokazuje novo istraživanje.
Snimci mozga 12-godišnje dece pokazala su smanjenu debljinu moždane kore i smanjen volumen sive mase kod onih koji su u prvoj godini života živeli na udaljenosti manjoj od 400 metara od velikih saobraćajnica, prema radu objavljenom u medicinskom časopisu PLoS ONE.
„Pouka koju izvlačimo jeste da je važan kvalitet vazduha koji udišemo, posebno za našu decu“, kaže voditelj istraživanja Trevis Bekvit iz dečje bolnice Sinsinati u Ohaju.
Tanja kora i manje sive moždane mase može da sugeriše da je na raspolaganju manje moždanih ćelija i manje veza u mozgu, kaže Bekvit, prenosi N1.
„To, zauzvrat, može da izmeni ili ošteti funkciju, u zavisnsoti od toga gde je (u mozgu) smeštena promena i gde se događa“, dodaje Bekvit.
„Pitanje na koje još nismo odgovorili je da li ti rezultati pokazuju da se mozak ne razvija odgovarajuće ili znači da ćelije mozga odumiru zbog izloženosti. Ako se radi o razvojnom problemu, moguće je da se mozak može premrežiti sam i to kompenzovati. Ako postojeće ćelije odumru, promena funkcije može da bude izraženija i moguće trajna“.
Čini se da su najpogođenija područja mozga primarni motorni i senzorni korteks, kaže Bekvit. „Primarni motorni korteks odgovoran je za planiranje naših pokreta i izvođenje tih pokreta“, objašnjava on. „Primarni senzorni korteks uključen je u taktilni osećaj, na primer, određivanje kakve su stvari na dodir, osećaj za temperaturu ili vibracije, kao i identifikovanje predmeta dodirom“.
Mali mozak koji je zadužen za mnogo finog podešavanja u kontroli motorike i koji igra ulogu u regulisanju emocija i ponašanja takođe je uveliko pogođen, kaže Bekvik.
Kako bi detaljnije proučili moguće efekte zagađenja vazduha koji je posledica saobraćaja, Bekvik i njegov tim uradili su magnetnu rezonancu mozga kod 135 dece koja su učestvovala u većem dugoročnom projektu proučavanja alergija i zagađenja.
Tom osnovnom studijom bile su obuhvaćene porodice s decom mlađom od šest meseci, kako bi se proučili zdravstveni efekti izlaganja zagađenju vazduha u ranom detinjstvu.
Nakon što su uzeli u obzir druge faktore koji su mogli da utiču na razvoj mozga, naučnici su utvrdili da su deca izložena najvećim nivoima zagađenja imala tanju moždanu koru u odnosu na onu koja su bila izložena mnogo manjem zagađenju.
Novo otkriće potvrđuje ono što je u ranijim istraživanjima zapaženo, kaže Derbi Džek sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku. On dodaje da su druga istraživanja utvrdila da deca izložena najvećim nivoima zagađenja imaju slabije rezultate na standardizovanim testovima.
Tagovi
