(Beta) – Ujedinjene nacije (UN) u Srbiji pozvale su danas, na Svetski dan čistog vazduha (za vedro nebo), na ubrzanje aktivnosti u borbi protiv svih oblika zagađenja vazduha i podsticanje zajedničkih napora Vlade Srbije, građana, civilnog društva i aktivista u izgradnji sigurnije i zdravije životne sredine za sve.
Kako je naglašeno, zagađenje vazduha je najveća pretnja po zdravu životnu sredinu, koja godišnje uzrokuje oko sedam miliona preranih smrti u svetu, pa predstavlja najveći pojedinačni ekološki rizik po zdravlje ljudi i jedan od glavnih globalnih uzročnika umiranja i obolevanja koji se može sprečiti.
Podseća se i da je u izveštaju Programa zaštite životne sredine UN (UNEP) utvrđeno da je jedna od pet preranih smrti na Zapadnom Balkanu posledica zagađenja.
Tokom 2021. zdravstveni troškovi u vezi sa zagađenjem vazduha iznosili su 8,1 triliona dolara ili 6,1 odsto globalnog BDP-a, po podacima Svetske banke, navedeno je u saopštenju UN.
Ukazano je da zagađenje vazduha nesrazmerno utiče na najugroženije i marginalizovane zajednice, one sa najmanje resursa da se zaštite, te da više pogađa decu i starije osobe.
Iz UN su istakli da zagađenje vazduha nije izolovan problem i da je direktno povezano sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i drugim oblicima zagađenja.
Neki zagađivači vazduha takođe utiču na klimatske promene, koje dalje podstiču zagađenje vazduha, na primer u slučaju šumskih požara ili viših nivoa ozona tokom toplotnih talasa.
Precizirano je da zagađenje vazduha u Srbiji ima više uzroka kao što su proizvodnja energije pomoću fosilnih goriva, neefikasni uređaji i mreže za grejanje, transport, poljoprivredna praksa, kao i sagorevanje otpada na nekontrolisanim deponijama.
Iz UN su ukazali kako je potrebno pozabaviti se osnovnim uzrocima i njihovim uticajima u okviru šire borbe protiv klimatskih promena, kako bi se u potpunosti realizovala zelena transformacija, a kako zagađivač vazduha može da pređe veći deo kontinenta u roku od tri do četiri dana, taj problem mora biti rešavan kao regionalno i prekogranično pitanje, kroz koalicije i saradnju između država, regiona i gradova.
Kako se dodaje, za efikasno upravljanje kvalitetom vazduha potreban multisektorski pristup, koji se istovremeno bavi različitim zagađivačima i sarađuje sa svim zainteresovanim stranama.
U Srbiji je tokom poslednje dve godine svest javnosti naglo porasla, a građani zahtevaju brže i odlučnije delovanje lokalnih i nacionalnih institucija, objavile su UN.
Podseća se da je u ovom periodu izrađen nacrt Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku do 2030. godine, podeljen za javne konsultacije, usvojen je Nacionalno utvrđen doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je dostavljen i usvojen od strane Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u avgustu 2022. godine.
Nacionalna koalicija za smanjenje energetskog siromaštva je počela sa radom, a na konsultacijama je predstavljen nacrt i akcioni plan Programa za zaštitu vazduha 2020-2030, pa su iz UN su ocenili da je ovaj sveobuhvatni strateški okvir dobar početak za dalje reforme i napredak.
Zbog toga su iz UN pozivali zakonodavna i regulatorna tela da daju prioritet usvajanju i sprovođenju svih neophodnih zakona i planova, gradove da rade na usvajanju podzakonskih akata, lokalnih planova i šema subvencija i da se bave zagađenjem kao kritičnim prioritetom, a preduzeća da investiraju u energetsku efikasnost, infrastrukturu čistih proizvodnih alata i transportne sisteme.
„Zagađenje vazduha je kompleksno pitanje koje će se rešavati na više nivoa (nacionalnom, lokalnom, pojedinačnom), kroz delovanje u svim društveno-ekonomskim sektorima. To je odlična prilika za uvođenje društvenih, administrativnih i tehnoloških inovacija koje će podstaći ulaganja za dobrobit svih, za bolji kvalitet života“, smatra stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob.
Ona je kazala kako je nužno da se brzo prošire dobre prakse koje su uspešno testirane u Srbiji.
„Kao odgovor na zagađenje vazduha, UN u Srbiji nastavljaju da rade na inicijativama za poboljšanje kvaliteta vazduha, energetskoj efikasnosti, dekarbonizaciji, zelenom finansiranju, podizanju svesti javnosti, upravljaju podacima, osiguravajući da su sva rešenja inkluzivna i da dopiru do ranjivijih grupa i naselja“, rekla je Žakob.
Aktuelna energetska kriza je izazov koji je potrebno blagovremeno rešiti, ali i podsticaj da se ubrza transformacija i nadogradnja toplotne, energetske i transportne infrastrukture, ubrza energetska obnova javnih i privatnih zgrada širom zemlje, prelazak na održivi transport, promovisanje meke mobilnosti u urbanim sredinama i modifikovanje poljoprivrednih praksi kao što je spaljivanje useva, ukazali su iz UN.
Takodje, ove promene mogu drastično smanjiti zagađenje vazduha i predstavljaju jedinstvenu priliku za zemlju da razvije nove poslovne mogućnosti i za građane da promovišu i usvoje zdravije stilove života i odgovorno ponašanje u odnosu na potrošnju energije.
Generalna skupština UN je 2019. godine proglasila 7. septembar za Svetski dan čistog vazduha za vedro nebo zbog sve većeg interesovanja međunarodne zajednice za čist vazduh, kao i da bi ukazala na potrebu da se više radi na poboljšanju kvaliteta vazduha kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi.
U svetu danas devet od deset ljudi diše zagađen vazduh, pa ovaj dan dobija sve veći značaj.
Obeležava se s ciljem da se izgradi globalna zajednica aktera koji će pozivati zemlje da kroz saradnju rešavaju problem zagađenja vazduha i obezbede čist vazduh za sve i da se ljudima ponudi platforma za saradnju na smanjenju zagađenja vazduha na pojedinačnom, regionalnom, kao i međunarodnom nivou.
Tagovi
