Šahovski eskperti prave više grešaka kada je zagađenost vazduha velika, pokazalo je istraživanje.
Stručnjaci su koristili kompjuterske modele za analizu kvaliteta odigranih partija i otkrili da je sa skromnim povećanjem finih čestica PM 2,5 (zagađivači) verovatnoća da će šahisti napraviti grešku porasla za 2,1 procentni poen, a veličina tih grešaka porasla je za 10,8 odsto.
Rad, objavljen u časopisu Management Science, proučavao je učinak 121 šahiste na tri turnira od sedam kola u Nemačkoj 2017, 2018. i 2019. godine, uključujući više od 30.000 šahovskih poteza. Istraživači su uporedili stvarne poteze koje su igrači napravili sa optimalnim potezima koje je odredio moćni šahovski motor Stockfish.
Donošenje odluka o poslu postaje sve važnije na tržištu rada, na kome postoji nezabeležen porast potražnje za radnicima sa veštinama rešavanja problema i kritičkog razmišljanja.
Ovaj rad je istraživao kako kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru utiče na kvalitet donošenja strateških odluka na osnovu podataka sa zvaničnih šahovskih turnira
Na turnirima, istraživači su priključili tri senzora kvaliteta vazduha povezana sa mrežom za merenje ugljen-dioksida, koncentracije čestica PM2,5 i temperature. Svaki turnir je trajao osam nedelja, što znači da su se igrači suočavali sa različitim uslovima vazduha.
Fine čestice, ili PM2,5, odnose se na sitne čestice prečnika 2,5 mikrona ili manje, koje se često izbacuju zapaljenim materijama, kao što je ona iz motora automobila, postrojenja za ugalj, šumskih požara i gorionika na drva. Kada se udahne, PM2.5 može da prodre u plućno tkivo i uđe u krvotok, uzrokujući oštećenje srca, disajnih organa i mozga.
“Utvrdili smo da kada su pojedinci izloženi višim nivoima zagađenja vazduha, prave više grešaka i prave veće greške”, rekao je Huan Palasios, ekonomista iz Laboratorije za održivu urbanizaciju Masačusetskog instituta za tehnologiju i koautor rada.
Otkrili su recimo da povećanje koncentracije sitnih čestica u zatvorenom prostoru (PM2.5 ) za 10 mg/m3 (što odgovara 75% standardne devijacije u njihovom uzorku) povećava verovatnoću igrača da napravi pogrešan potez za 26,3%.
Istraživači su pogledali istorijske podatke da vide da li se njihovi nalazi ponovljaju koristeći podatke iz 20 godina igara iz prve nemačke šahovske lige. Nakon što su uzeli u obzir druge uzroke kao što su buka, promene temperature i koncentracije ugljen-dioksida, otkrili su da zagađenje vazduha predstavlja pad u performansama igrača.
„Čista nasumična izloženost zagađenju vazduha pokreće učinak ovih ljudi“, rekao je Palasios. „Protiv uporedivih protivnika u istoj rundi turnira, izloženost različitim nivoima kvaliteta vazduha pravi razliku za kvalitet poteza i kvalitet odluke”
Leon Votson iz Chess.com-a rekao je da su profesionalni igrači već pratili kvalitet vazduha dok su igrali: „Spoznaja je očigledno neverovatno važna u šahu i već su neki od vrhunskih igrača poput Magnusa Karlsena i Aniša Girija shvatili koliko je kvalitet vazduha važan, prenosi Gardijan.
„Kada se takmiče od kuće na velikim turnirima Champions Chess Tour-a, igrači sada rutinski prate nivoe CO2 i čestica pomoću monitora vazduha i koriste podatke da bi stvorili savršeno okruženje za igranje… kao u svakom sportu, važne su sitnice. Razlika može biti marginalna, ali igrači će neizbežno pokušati da eliminišu sve nedostatke.”
Iako se studija fokusirala na šahiste, autori su rekli da ima implikacije za svakoga ko je morao dobro da razmišlja na poslu u zagađenim oblastima, i da bi to moglo imati ekonomsku cenu za društvo.
Jedan faktor koji verovatno utiče na kvalitet donošenja strateških odluka na radnom mestu, ali se uglavnom zanemaruje je kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, upozoravaju autori rada. Poznato je da zagađenje vazduha ima ozbiljne negativne implikacije na zdravlje mozga. Dugotrajno izlaganje zagađenju vazduha povezano je sa teškim oštećenjem mozga, demencijom i ubrzanim kognitivnim padom tokom života .
Tagovi
