Vučić kaže da postoje problem i kampanja, u Beogradu protest, pet saveta kako da se zaštite: Još jedan dan sa zagađenjem…

Polako prolazi još jedan u kom su građani Beograda, a i drugih gradova u Srbiji, udisali zagađen vazduh, kako je ocenio i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

Gradonačelnik Beograda je, međutim, jutros, ispred merne stanice u Ulici despota Stefana rekao da je došlo do „značajnog pada parametara zagađenja, koji trenutno iznose 54 mikrograma po kubnom metru”, i naglasio da je to “značajno manje u odnosu na prethodne vrednosti” i naglasio da su „vremenski uslovi ključni faktor zagađenja, odosno globalnih klimatskih promena“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je jutros na TV Prva da postoji realan problem sa zagađenjem vazduha u Srbiji, ali i da postoji kampanja širenja panike, “koja je ponekad groteskna“.

„Postoji panika i svi je šire, mislim na sve ljude koji učestvuju u vođenju kampanje. Postoji realan problem, naravno, ali postoji i kampanja, koja je ponekad groteskna”, rekao je Vučić.

On je istakao da nema mesta panici.

„To je najvažnije za ljude. Ja kao srčani bolesnik nisam osetio probleme sa vazduhom. Izmišljate da vi osećate (obraćajući se voditeljki programa Jovani Joksimović). Ne bih imao problem da kažem da osećam”, rekao je Vučić.

PROTEST U BEOGRADU

Inicijativa Ne davimo Beograd organizovala je večeras skup u 18 časova ispred Skupštine Grada Beograda sa nazivom „Protest za čist vazduh“. Prvenstveni razlog za proteste je nezadovoljstvo načinom na koji gradske vlasti reaguju na problem ekstremnog zagađenja vazduha u glavnom gradu Srbije.

Radomir Lazović iz Inicijative poručio je da su od vlasti već zatražili mere, ali da ih niko ne sprovodi.

„Da se deca zaštite kada idu u škole, da dugoročnim merama rešimo problem. Prelazak s fosilnih goriva na održive izvore. Poboljšanje prevoza, pošumljavanje grada, sprečavanje uništavanja zelenila, strožu kontrolu zagađivača. Sve je to vrlo logično i očekivano za državu 21. veka, koja ne može da gleda u nebo i čeka vetar. Beograd je 132 dana godišnje opasno zagađen, Valjevo 176 dana, to su ogromni periodi, ljudi se razboljevaju i umiru“, kaže Lazović.

VELIKA LOŽIŠTA

Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je juče preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova, koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine sa ciljem da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje zakon i “dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja”.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač rekao je danas da prema podacima iz 2018. godine u termoelektranama “Nikola Tesla” Obrenovac emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u “Kostolcu” 14 puta.

On je za Betu rekao da je u poređenju sa poslednjim Nacrtom nacionalnog plana za smanjenje emisije (NERP) u koji je Sekretarijat EZ imao uvid najveći problem sumpor-dioksid.

Na pitanje koje mere treba da se preduzmu, Kopač je rekao da u termoelektrane treba ugraditi filtere.

“U termoelektrani ‘Kostolac’ ugrađen je filter za odsumporavanje 2017. godine ali podaci za 2018. govore da se emisije nisu smanjile. To nam nije razumljivo”, rekao je Kopač.

JEDAN PREDLOG

Profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Jovović izjavio je na RTS da bi jedna od mera protiv zagađenja vazduha u Srbiji mogla da bude privremeno gašenje industrija.

On je, gostujući u emisiji “Četvrtkom u 9”, podsetio da se ovakva mera primenjivala i ranije u Srbiji.

“Lokalna samouprava je nekada imala veoma dobru saradnju sa industrijom. Kada bi došli ovakvi vremenski uslovi, a zagađenje raslo, zaustvaljan je rad fabrika na dan, dva, tri, pet… To je nešto što se, najnormlanije, radilo i u Zapadnoj Evropi”, rekao je profesor Jovović.

POSLEDICE PO ZDRAVLJE?

Na posledice po zdravlje od zagađenja vazduha upozorio je Miodrag Stojković, jedan od najpriznatijih srpskih genetičara.

“Sama zagađenost vazduha, odnosno ljudske sredine, utiče na sterilitet, dovodi do povećanog broja gubitka trudnoće”, istakao je Stojković.

A KAKO DA SE ZAŠTITIMO?

Milovan Šarović, pneumofiziolog, predočio je danas nekoliko načina na koji se građani mogu zaštiti od prekomernog zagađenja vazduha. U nastavku delimo njegovih pet saveta na koji način da se zaštitite.

On je naveo da to mogu da budu provetravanje prostorija isključivo u periodu od 11 do 17 časova, korišćenje prečišćivača vazduha, korišćenje nano maski umesto hirurških, ograničavanje vremena koje provodimo napolju i izbegavanje izvođenja dece napolje na duži period.