Oskar Tartalja, omladinac iz Dalmacije, uoči 1914. opisao je kako je primljen u „Ujedinjenje ili smrt“. Ljuba Jovanović Čupa ga je pridobio da se učlani. Tartalja je najpre uveden u jednu zamračenu sobu kraj štamparije u kojoj se štampao „Pijemont“.
Jedan član redakcije lista zapalio je zatim malu sveću i Tartalja je na stolu, prekrivenom crnim pokrivačem, ugledao krst, kamu i revolver. Pošto su mu ciljevi tajnog društva još jednom objašnjeni, vrata su se polako otvorila i Tartalja je ugledao jednog čoveka koji je bio obučen u dugu crnu haljinu sa kapuljačom na glavi i crnom maskom na licu. Bio je to član Vrhovne centralne uprave organizacije.
Tartalja je dalje opisao čitav ceremonijal prijema u članstvo: taj čovek nije izustio ni reč, stajao je nepomično pred Tartaljom koji je polagano ponavljao reči zakletve.
Kad se to završilo, čovek koji ga je doveo u sobu, zagrlio ga je i čestitao mu na prijemu.
Posle toga je upaljeno svetlo i Tartalja je dobio tekst Ustava i Poslovnika da ga pročita. Na kraju je potpisao svoje ime ispod teksta zakletve.
Crna ruka je, dakle, bila ustrojena maksimalno konspirativno. Izuzev članova Vrhovne centralne uprave, ostali nisu upotrebljavali imena, već su koristili brojeve…
Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 9. januara čitaoci na poklon dobijaju drugu knjigu iz hit edicije „Senke nad Balkanom“. Knjiga “APIS I CRNA RUKA – NAJOZLOGLAŠENIJI SRPSKI ZAVERENIK” Dušana Teleskovića priča je o tajanstvenoj organizaciji o kojoj su i danas podeljena mišljenja, baš kao i o glavnom njenom junaku čija se senka nadvijala nad Jugoslavijom između dva rata, iako je on izgubio život pre njenog formiranja…
Tagovi
