Te 1901, kada su prve zavere (protiv kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage) počele da se kuju, Dragutin Dimitrijević je imao svega 25 godina.
Iz straha da bi Obrenovići iz inostranstva mogli da se bore za povratak na vlast, na Apisov predlog odlučeno je da kralj i kraljica budu ubijeni.
Zaverenici su se na to obavezali pismenom zakletvom, a kasnije je u Apisovom džepu pronađen i tekst te zakletve, pisao je njegov sestrić Milan Ž. Živanović u knjizi „Pukovnik Apis“:
„Uviđajući sigurnu propast otadžbine ako se današnje stanje produži za najkraće vreme i oglašavajući kao najglavnije vinovnike za sve kralja Aleksandra i njegovu milosnicu Dragu Mašin, zaklinjemo se i potpisima svojim obavezujemo da ćemo ih pobiti“…
Svako je morao da se zakune da podržava ideju o zbacivanju kralja i zaverenici su bili spremni da ubiju svakoga u koga bi se posumnjalo da će izdati zaveru. Kovani su razni planovi. Mislilo se na otrov i on je čak isproban veoma uspešno – na mački. Druga ideja bio je napad na dvorskom balu, po ugledu na ubistvo švedskog kralja Gustava Adolfa 1793, piše Dedijer. Broj zaverenika rastao je iz dana u dan. Na kraju, u zaveru je bilo uvučeno, prema jednim izvorima 120, a prema drugim, čak 180 oficira i nekoliko civila.
Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 9. januara čitaoci na poklon dobijaju drugu knjigu iz hit edicije „Senke nad Balkanom“. Knjiga “APIS I CRNA RUKA – NAJOZLOGLAŠENIJI SRPSKI ZAVERENIK” Dušana Teleskovića priča je o tajanstvenoj organizaciji o kojoj su i danas podeljena mišljenja, baš kao i o glavnom njenom junaku čija se senka nadvijala nad Jugoslavijom između dva rata, iako je on izgubio život pre njenog formiranja…