Bila je subota, devet sati ujutru, Fric se probudio, pridigao se u krevetu i pogledao kroz prozor, napolju je padao sneg, krovovi i krošnje drveća su se zabeleli, okrenuo se prema Dobrili koja je čvrsto spavala i polako joj je skinuo jorgan i video je natpis na spavaćici ‘Nikad ne odbacuj mogućnost novog života’. Onda je Fric rekao: „Ova mi preti i ne gubi nadu ni u snu.“ Fric je onda ustao iz kreveta, otišao je do kupatila, ispišao se i umio se, i video je u ogledalu da mu na majici piše ‘Uporno radim ono što mi se ne radi, i živim ono što mi se ne živi, žilav sam i istrajavam u tome, hvatam i najmanji nalet svežine, sve dok se ne raspadnem ili se ne zapalim, i izgorim kao buktinja’. Onda je Fric rekao: „Baš sam bio opširan u snu.“ Onda je Fric ušao u trpezariju, Mate je spavao na svom kauču, ispod stola su u svojim vrećama spavali Kinez Li i Profesor filozofije, a odmah pored stola, blizu prozora, nalazila se sobna smreka, koju je Dobrila kupila još za Novu godinu. Fric je napravio kafu i seo je pored drveta, zapalio je cigaretu i zagledao se kroz prozor.
