Zamrznuti politički konflikt koji donosi najvažnije odluke: Kako funkcioniše ratni kabinet Izraela

Dok je državni vrh Izraela tokom prethodnih sedam dana vagao oko toga da li i kako treba odgovoriti Iranu za napad proteklog vikenda, odluku o akciji koju je Izrael pokrenuo u petak ujutru donela je grupa od samo petoro ljudi.

Prva postava ratnog kabineta Izraela čiji su članovi žestoki politički i ideološki rivali, sastala se posle iranskog napada u „Jami“ (maksimalno obezbeđenom delu vojnog štaba u Tel Avivu) kako bi većali o budućim vojnim i strateškim potezima Izraela.

„Petoro ljudi u toj prostoriji bilo je suočeno sa odlukom koja bi mogla da bude jedna od tri ili četiri najvažnije odluke od osnivanja Izraela 1948. godine“, rekao je za Vašington post Nadav Štrauhler, izraelski politički analitičar.

Bez obzira na međusobne animozitete, uspeli su da se dogovore. Prethodnih nekoliko meseci ih je naučilo da zajedno pronalaze rešenja, međutim, kad god bi kriza prošla, tenzije među njima bi ponovo porasle.

„Svi se mrze, to je sigurno“, rekao je izraelski zvaničnik upoznat sa unutrašnjom dinamikom kabineta.

Jezgro ratnog kabineta – tela sa najvećim autoritetom u donošenju vojnih i strateških odluka u Izraelu – čine trojica političara. Premijer Benjamin Netanjahu, predsedava ovim telom, a oko njega su još dvojica lidera koje on vidi kao svoju najveću političku pretnju.

Prvi je opozicionar Beni Ganc, bivši načelnik štaba Izraelskih odbrambenih snaga koji se kandidovao protiv Netanjahua u pet izbornih ciklusa. Mnoge ankete pokazuju da Ganc ima najveći potencijal da se suprotstavi Netanjahuu u političkom ringu, a neke mu čak daju i veće šanse nego aktuelnom premijeru.

Drugi je ministar odbrane Joav Galant, Netanjahuov suparnik iz partije, koji je prošle godine javno upozoravao na pokušaje vlade da reformiše pravosuđe i potkopava spremnost vojske. Netanjahu je otpustio Galanta u dramatičnom televizijskom obraćanju, ali je potom odustao usled masovnih uličnih protesta.

Grupu zaokružuju dva „posmatrača“ koji nemaju pravo glasa; Ron Dermer, bivši izraelski ambasador u Vašingtonu i jedan od Netanjahuovih najbližih savetnika, i Gadi Ajzenkot, još jednog bivšeg načelnika štaba IDF-a koji potiče iz Gancove Partije nacionalnog jedinstva desnog centra.

Ovakav nezamisliv sastav kabineta, formiran je pet dana nakon što je Hamas pokrenuo iznenadni napad na Izrael 7. oktobra. U manje polarizovanim vremenima, vladin Bezbednosni kabinet – institucija koju priznaju izraelski zakoni – upravljao bi novonastalim ratnim stanjem, međutim, rat je počeo kada je poverenje u vladu već bilo ugroženo kontroverznom reformom pravosuđa koja je izvela stotine hiljada građana na ulice. Gnev na Netanjahua se posebno rasplamsao 7. oktobra, jer su ga mnogi videli kao odgovornog za bezbednosne propuste uoči i tokom napada Hamasa.

Lideri su se, kako piše Vašington post, borili da povrate poverenje javnosti i stabilnost na političkoj sceni. Tako se pojavio ratni kabinet sa ovlašćenjima da upravlja vojnim operacijama, a ovo telo je sklonilo u drugi plan bezbednosni kabinet, koji je imao reputaciju glomaznog komiteta sa desetak članova, uključujući najekstremnije ministre Netanjahuove krajnje desničarske koalicije.

Podele unutar ratnog kabineta su vremenom postale očiglednije. Ganc, Eizenkot i Galant se nisu pojavili sa Netanjahuom na nekoliko brifinga za medije nakon sastanka vlade. U februaru su izraelski mediji dobili pismo u kome Ajzenkot kritikuje svoje kolege da donosi loše strateške odluke.

Početkom marta, Ganc je odleteo u Vašington na razgovore sa zvaničnicima Bajdenove administracije, što je razbesnelo Netanijahuove saveznike. Ranije ovog meseca Ganc je, imajući na umu svoj dobar rejting, predložio da se u septembru održe izbori.

„Prepiranja su verovatno bila neizbežna jer je intenzitet borbi u Gazi počeo da jenjava, barem privremeno, a politička pitanja su izbila u prvi plan“, kaže za Vašington post predsednik Izraelskog instituta za demokratiju Džonatan Plesner. „Ratni kabinet je u početku dobro funkcionisao, ali su onda opšta politička pitanja počela da ga degradiraju“.

A onda je sa istoka poletelo više od 300 dronova i projektila.

Iranska operacija, iako je izazvala malo štete u Izraelu, uznemirila je već dovoljno uznemireni Izrael i ubedila ondašnje lidere da je odgovor neminovan.

Dok su Bajden i drugi saveznici lobirali da Izrael ne preduzima akcije koje bi mogle dovesti do regionalnog rata, ratni kabinet je ćutao. Za to vreme, tražili su od vojske niz opcija za potencijalne mete i raspravljali o akcijama za odgovor Iranu bez izazivanja dalje eskalacije. Mnogi su osudili „ad hoc“ prirodu ratnog kabineta koji, za razliku od kabineta bezbednosti, nije prepoznat izraelskim zakonima, i ocenili ga kao neadekvatnu platformu za donošenje toliko važne odluke.

„Sama činjenica da je fiktivni ratni kabinet, telo bez ikakvog pravnog statusa, ono koje raspravlja o kritičnom strateškom pitanju rata protiv Irana dovoljno je zabrinjavajuća“ rekao je bivši zamenik šefa izraelske nacionalne Savet bezbednosti Eran Etizion.